Danas, 30.januara ove godine nakon više od dve decenije, prvi put na ovaj način,srpskoj dijaspori je priređen susret u carskom dvorcu Hofburg, sa premijerom Aleksandrom Vučićem i ministrom austrijske diplomatije Sebastijanom Kuz.
Prisutnima su se obratili ministar Sebastijan Kurc, premijer Aleksandar Vučić i njegovo preosveštenstvo, vladika Andrej. Zatim su se predstavljali redom predstavnici za integraciju, razni mediji, firme koje su iz Austrije investirale u Srbiju i one firme koje su iz Srbije došle u Austriju kao i mnogi drugi. Toliko srdačnosti i toliko lepih reči i pohvala sa jedne i sa druge strane dvojice državnika nije ono na šta smo navikli u prišlosti. Prosto su ruže cvetale i sunce grejalo na sve strane. Ali, još samo da mi nije tako dugog pamćenja, bilo bi mi zaista kao u bajci. Posebno meni jer nisam navikla na ovako lepe ambijente.
Ali tešim se time da ćovek treba sve videti sa svake strane a ne samo oko zgrade brojati prozore. Kad sam ušla u taj carski ambijent, Hofburg dge nam je priređena dobrodošlica, nisam više videla prozore već samo svečano odeven i nasmejan svet. Kako je to lepo! Ne mogu a da se ne u pitam, kako je to sad moguće? A, pri tome mi sve još uvek zvoni u glavi.
“Srbi su uvek krivi za sve”.
Skoro dve decinije su stavljeni na zid optužbi sa svih strana sveta. Ne, samo Srbija i Srpski državljani već i državljani austrije srpskog porekla. Nekadašnji kancelar Mock i kasnije kancelar Schüsel, bili su toliko zaslepljeni Tudjmanovim i Izedbegovićevim idejama novih družava po svaku cenu, tako da su se pretvorili u njihove “Sprachrohr” kako se to ovde popularno zove,cev kroz koj su govorili . Tako su i nas, kao njihove državljane stavili u istu “korpu”. podržavajući nihova nacionalna opredelenja. Išli su tako daleko s tim da su skoro svakodnevno, pred svakim mikrofonom i na svakoj stranici dnevne štampe potvrđivali iste fraze.
Cena te samostanlosti njih nije pri tome interesovala. Ne samo da ih nije interesovala sudbina onih koji nisu bili za to da se ne prave nove države nove državice i to ratom a ne uzimamjući u obzir ni pad berlinskog zida i spajanje dve Nemačke 1989 godine, ništa nije poslužilo ni nemačkim ni austrijskim”ametnjakovićima”bar kao uzor zajedništva a ne razdvanjaja da bude tako veliki događaj berlinskog zida, za jedan narod koji je bio razdvojen u dve države. Tačno je da će mnogi od vas ,koji ovo pročitate reći, da mi nismo jedan narod ali to nažalost ne možete dokazati. Mi smo, hteli ili ne jedan narod koji je vremenom i prema verskim osvajanjima, katolička ili islamska se razdvojio. Danas smo tamo gde jesmo. A, sada da se vratim u ovu našu lepu Austriju kojoj nije više ni bivši Mock ni bivši Schüssel kancelari, već novi ambiciozni i mladi Sebastijan Kurz, pokazo više tolerancije i razumevanja nego njegovi prethodnicii.
Naravno, da se ovde misli samo na njegovu ličnost to ne znači da trebamo odmah i crnu u stvari Narodnu partiju Austrije , čije on ministar da stavimo u najbolja svetla ovog dana. Ne, to nikako netrebamo uraditi samo zbog ministra Sebastijana Kureza. Nikad se nesme zaboraviti ko je ko? Koja austrijska partija potiče od kada i ko je bio njen kancelar u prošlosti.
Za svaku partiju moramo imati dovoljno strpljenja i upoznati se sa njenom prošlošću. Nikada se ne bira samo sadašnjost već se bira ideologija te partije koje je uvek verna svojim stavovima kroz sva vremena.Podršku trebamo dati ako je neko zaslužio ali ne biti toliko slep da tu podršku ne povučemo onda kada shvatimo da to ne ide u tom pravcu. Neka nama ovo bude jedan lep putokaz za budućnost dveju država i za bolje zajedničke odnose pa ma ko bio na vlasti ove zemlje.
