Kada su davnih sedamdesetih godina prošlog veka iz Negotinske Krajine, tačnije iz
Dupljana, prvo došli bračni par faminije Ilić, otac i majka, roditelji Slaviše Ilića, koji je danas, 02.05.2015, proslavio sa svojom ženom Dušicom krštenje unuke Emilije, nije se moglo ni pretpostaviti sve što sledi narednih decenija, koje su bile pred njima. S pravom bi se moglo reći da su oni došli u Austriju kao i „pola Srbije“, jer je u nekom od poslednjih proračuna reč o više od 4 miliona naših raseljenih ljudi po svetu. Da će danas, četiri decenije kasnije i njihova deca kao i deca njihove dece, praunučići ostati u Austriji, kao u svojoj domovini se nije moglo ni sanjati.
Još manje bi mogli da verujemo u to da će njihovi potomci zadržati svoje običaje, svoj srpski jezik, kao i vlaški, pored svih novih jezika koje će u ovoj zemlji naučiti, što je za svaku pohvalu.
Da su u svemu uspešni, dalo se primetiti i na ovoj divnoj familijarnoj svečanosti – krštenju njihove unuke Emilije. Za tu svečanost, nije ništa moglo biti izostavljeno, pa čak ni tradicionalna vlaška nošnja Timočke Krajine, koju su za ovu svečanost – nabavili žene, tetke familije, kao što su: Dušica i Nikolija Ilić, Dragica Caranović, Vojislava Caranović, Vlastica Caranović, Cvetković Mirjana. Obukle se za ovu svečanu priliku i ukrasile vlaško kolo. Jer nošnja i daje pravu čar ovoj drevnoj igri koju naš narod neguje i prenosi na nove generacije koje pristižu.
Narodne nošnje, posebno vlaške nošnje, se odlikuju ne samo po stilu, kao i sve druge, već posebno po bojama. One imaju izrazito vesele i svetle boje. Nikakva boja ne može biti toliko lepa, jaka i vedra da bi zadovoljila oko i srce „vlaške tradicije“, uvek bi možda moglo još lepše i još veselije. To je jedna divna karakteristika naroda iz tog područja.
Nošnja nije bila jedini original te večeri, već i muzika. Šta bi bilo kad ne bi i to bilo nešto što je najoriginalnije – vlaško. Verovatno nije teško pretpostaviti, na veselju je svirao orkestar sina legendarnog Slobodana Božinovica, Ljubiša, koji je tvorac vlaške muzike. Zajedno sa njim svirali su velemajstori na svojim instrumentima: Slaviša Vancevic – truba, Peci – saksafon i Željko – (dopiši instrument), a imali su i originalnu pevačicu, Ljubicu Baldeksić, koja je i autor većine vlaških pesama. Nije bilo muzičke i pevačke želje koja gostima nije bila ispunjena. Kad na sve ovo dodamo i pevačke goste iz „Zvezde granda“: Mikija Gajića i Natašu Đorđević. Onda možemo reći: Ovo kolo sreće, familije Ilić, se sigurno i dalje kreće.Autor teksta: Mirel Tomas, lektor: Velibor Antanasijević
