Nekategorisano

Krštenje male Emilije spojilo tradiciju i modu, ruku pod ruku u istom duhu!

! 2 5 10 13 14 15 17 20 30 96 129 183 189 249 285 288 291 Zvezda Granda Nataüa Djordjevic

Kada su davnih sedamdesetih godina prošlog veka iz Negotinske Krajine, tačnije iz
Dupljana, prvo došli bračni par faminije Ilić, otac i majka, roditelji Slaviše Ilića, koji je danas, 02.05.2015, proslavio sa svojom ženom Dušicom krštenje unuke Emilije, nije se moglo ni pretpostaviti sve što sledi narednih decenija, koje su bile pred njima. S pravom bi se moglo reći da su oni došli u Austriju kao i „pola Srbije“, jer je u nekom od poslednjih proračuna reč o više od 4 miliona naših raseljenih ljudi po svetu. Da će danas, četiri decenije kasnije i njihova deca kao i deca njihove dece, praunučići ostati u Austriji, kao u svojoj domovini se nije moglo ni sanjati.
Još manje bi mogli da verujemo u to da će njihovi potomci zadržati svoje običaje, svoj srpski jezik, kao i vlaški, pored svih novih jezika koje će u ovoj zemlji naučiti, što je za svaku pohvalu.
Da su u svemu uspešni, dalo se primetiti i na ovoj divnoj familijarnoj svečanosti – krštenju njihove unuke Emilije. Za tu svečanost, nije ništa moglo biti izostavljeno, pa čak ni tradicionalna vlaška nošnja Timočke Krajine, koju su za ovu svečanost – nabavili žene, tetke familije, kao što su: Dušica i Nikolija Ilić, Dragica Caranović, Vojislava Caranović, Vlastica Caranović, Cvetković Mirjana. Obukle se za ovu svečanu priliku i ukrasile vlaško kolo. Jer nošnja i daje pravu čar ovoj drevnoj igri koju naš narod neguje i prenosi na nove generacije koje pristižu.
Narodne nošnje, posebno vlaške nošnje, se odlikuju ne samo po stilu, kao i sve druge, već posebno po bojama. One imaju izrazito vesele i svetle boje. Nikakva boja ne može biti toliko lepa, jaka i vedra da bi zadovoljila oko i srce „vlaške tradicije“, uvek bi možda moglo još lepše i još veselije. To je jedna divna karakteristika naroda iz tog područja.
Nošnja nije bila jedini original te večeri, već i muzika. Šta bi bilo kad ne bi i to bilo nešto što je najoriginalnije – vlaško. Verovatno nije teško pretpostaviti, na veselju je svirao orkestar sina legendarnog Slobodana Božinovica, Ljubiša, koji je tvorac vlaške muzike. Zajedno sa njim svirali su velemajstori na svojim instrumentima: Slaviša Vancevic – truba, Peci – saksafon i Željko – (dopiši instrument), a imali su i originalnu pevačicu, Ljubicu Baldeksić, koja je i autor većine vlaških pesama. Nije bilo muzičke i pevačke želje koja gostima nije bila ispunjena. Kad na sve ovo dodamo i pevačke goste iz „Zvezde granda“: Mikija Gajića i Natašu Đorđević. Onda možemo reći: Ovo kolo sreće, familije Ilić, se sigurno i dalje kreće.Autor teksta: Mirel Tomas, lektor: Velibor Antanasijević