Aktuelno Bečke poete Kultura Naslovna Nekategorisano

„Ilegalci se naselili na balkon i čekaju prinovu“

hrthre11885365_10204756814424987_2851813040571648463_n11890951_10204756816425037_2867128288643958918_n11947682_10204761786629289_6692608402465427306_n1241 aPosle povratka sa odmora prizor na mom balkonu nije bio svakodnevni, bukvalno su  se  izpod fotelje lepo naselili i  napravili gnezdo, bračni par golubova i zauzeli svoje pozicije za stvaranje potomstva. Čekajte! Šta je ovo? Da ja nešto ne sanjam? Ne, ne sanjaš, reče moja prijateljica, Nora koja je brižno zalivala cveće i nije prethodno primetila šta se dešava na balkonu. Da je  ona, nekim slučajem pre to videla, bio bi to najbolji vic koji bi čula dok sam bila odsutna. Jer ni  ovako ne verujem a kamoli da sam još bila na odmoru u to bi još nanje poverovala. Ali, ovo je ipak istina! Golubica se i ne plaši moje pojave. Onda je ja upitam:“Draga moja lepa golubice zar ti  ja ličim na golubicu“? Pričam ja sa mojom novom postanarkom, pravom pernatom golubicom, eto ne znam šta bi drugo. Naravno, ne brini, pričam joj ja dalje, neću ti naplatiti stanarinu jer to si već platila koliko si me obradovala svojim izborom da napravite gnezdo upravo na mom balkonu..Kako ja tebe da obrdujem, osim da se iselim i da ti prepupstim terasu. Ne, neću se iseliti , ja ću ti biti od koristi, kažem joj tiho smeškajući se. Bit ću ti od koristi, jer ću te hraniti i doneću ti vode. Odmah ja to i uradim, zatim  je ostavim da leži na jajima i leže svoje golubčiće. Sutradan, pogledam ja kako je mojoj golubici a ono golub na gnezdu. On me samo pogleda i bi mu čudno. Ja mu kažem: „Izvini nisam ti se predstavila, ja sam gazdarica“. Bi mu to svejedno, okrenu glavu i ništa. Navučem ja zastor i ostavim ga naravno u miru, da i on lepo odradi svoj deo posla u stvaranju potomstva. Uzdahnem duboko, jer je to veoma dirljivo. Zatim se  setim začudjeno  da moja hrana i voda nije taknuta. Kako to? Razmišljam  ja ceo dan. Jedva čekam drugi dan da proverim.I evo svanulo jutro 6 sati, vedro kao suza.Otvorim ja tanki zastor i pogledam, kada tamo opet golubica koja me  vrlo blago gleda i ničim ne pokazuje da se plaši. Ja gledam nju i  znatiželjno hranu i vodu koju sam joj ostavila i na moje razočarenje ni  voda  kao i hrana nije taknuta.
Zašto? Uzmem ja brzo i potražim  litereraturu na internetu  gde bi da pronadjem odgovor na moje  pitanje. Piše sve i svašta ali ništa o mom problemu, ipak se mora traziti prava literatura u knjižarama.Mozda je tačno da se oni menjaju na leženju u gnezdu i za to vreme se hrane. Kako to da razumem kada se oduvek borim sa golubovima na terasi i uvek sam ih udaljavala i nisam ih hranila da ne bi dolazili. Zašto sada ne uzimaju hranu kada im dajem? Ne uzimaju hranu a ne plaše se mog prisustva.Kako su odjednom postale ove divne price i zanimljive. Meni su oduvek bile zanimljive ptice. Hranim oduvek vrapce na svom balkonu ali mi nikada nisu priredili ovakvo iznenadjenje.Opet me priroda naučila nečemu a to je, da nikada ne odvajam i da nikada ne kažem da volim  ove ptice a one ne volim ili tome slično. Kao što se ne treba reći da voliš ovo dete a ono da  dete nevoliš. Upravo ovi bračni par golubova su mi pokazali koliko su inteligentni, kao da su znali da sam uvek vrlo kritična bila prema njima. Zar nisu pametni, kada svoje partnere imaju do životno?Znači, oni  zajedno ogajaju potomstvo, naizmenično ležeći na jajima. Na kraju su mi pokazali da nisu se tu naselili  zbog hrane već su mi “ rekli“,  da nije samo moje mesto na tom balkonu već i njihovo.Naučili su me nešto. da nikada ne treba biti ubeđen da je  stan samo tvoj, možda ima neki tajni stanovnik makar u nekom zaboravljenom uglu!?

Autor:mirel tomas

PS.Sigurniji je pogled iz ljudske perspektive nego iz ptičije!

Krila su spremna, ali mu se ne napušta malo skromno gnezdo.Zna ono šta je tamo iznad balkonske ograde, prostor u kome se bezbrižno leti ali glad „ne leti“ već te prizemljuje! Zbog toga mu se i ne odlazi. Jer ako jednom ode, možda se više neće vratiti. Ako se i vrati neće ga niko više prepoznati.Kada sve „sabere“ i „zrelo razmisli“, bolje je ipak još koji dan biti dete, koga hrane i obilaze, ngo sam za sebe preuzeti odgovornost.Ipak je sigurniji pogled iz ljudske perspektive nego iz pričije, a možda i nije.Ostaje još samo da se usudi a mi da vidimo!