Aktuelno Arhiva Bečke poete Naslovna Nekategorisano

Najmalađi član udruženja izdao knjigu o njegovom životu pod nazivom,“Svih mojih 20″

Promocija knjige, Milinka Ametović -Beganović, održana je 18. oktobra ispred „Udruženja bečke poete“, u Simmeringu, Albin Hirschplatz 1.Ovom prilikom mu je dodeljeno i priznanje za aktivnosti u udruženju.Nije čest slučaj da neko sa 20 godina napiše knjigu o svom životu.U kojoj opisuje detinjstvo,zabavište i dlazak sa svojih 10 g. u Beč. On se vrlo rano već sa ne punih 18 godina našao u društvu umetnika i pesnika Beča, ili bar onih koji se tako nazivaju. To mu je očito bio dobar primer da se i sam bavi umetnošću.Najviše se bavi glumom, tako su i mnogi primetili njegove ambicije, te je imao priliku da dobije uloge i na nemačkom jeziku. Ambicije su ga povukle  da odmah napiše i knjigu, jer u udruženju pesnika mnogi već imaju svoje autorske radove pa je to bila i njeova motivacija da se i sam uvrsti u one koji pišu.Koliko je to uspešno ostaje da sami procenite. Uspeh je nkada i u tome što je načinio neki zapis  koga će moći da sačuva a i da se uvrsti u autore. Moglo bi se s punim pravom reći;“Ako želiš da postigneš više onda se druži sa onima, koji ne gube vreme uzalud“.On je jedan od onih koji bi sve hteo da isproba i to istog momenta.Da bi vam bolje bilo jasno o čemu pišem ja ću vam citirati ono što sam pri promociji pročitala:
“ PRIČA “
U Jošavi kod Loznice daleke 1994g. prošlog veka rodilo dete sa „kamerom“ u ruci.Roditelji su toliko bili
zbunjeni da je dete danima bilo bez imena. Nikako da se odluče koje ime da mu daju a ni kum  nije dobio mandat da dodeli ime.A, i da jeste, kum bi mu sigurno dao ime „Fotograf“. Otac je hteo da ga nazove Lalo, po dedi koji je još tada bio živ.Možda ga je to ime i sledovalo, da se nisu setili nekog drugog imena sa kojim su se svi složili. Tako je dobio ime Milinko.Mali Milinko – zanimljivko već je skoro populan, zakoračio u život.Čak je sa svojih samo 6 godina pričao o strastvenom prvom poljubcu, sa kojim je bukvalno preskočio detinjstvo.Ubrzo je počeo sanjariti o dolasku iz svog rodnog kraja,kao i svi hrabri Srbi.Tu želju mu je ispunila njegova tetka koja je već živela u Beču.Nije potrajalo dugo i sa svojih deset godina se našao u velikom gradu. Filmovi na TV-u su mu bili skoro glavno zanimanje – naravno pored škole.Nije mu trebalo ni mnogo vremena da shvati da je ispred kamere ipak atraktivije nego li iza.Tek što je zakoračio u 18. godinu života, ja sam ga upoznala.Susrela sam ga, ni malo skromnije već na atraktivnoj promociji pisca Vesne Dedic.Ne znajući da on još nije postao zvezda našao se odmah ispred moje skromne kamere.Tako je počelo i naše druženje.Odmah iste godine priredili smo njegov 18. rodjendan.Pored svih glumačkih aktivnosti bio je član osnivačke uprave ovog Protokolisanog udruženja.“BEČKE POETE“I, ako on, već duže vreme pripada drugim aktivnim krugovima jer, kao što sam već rekla želi, što brže i više da postigne a i zašto da ne ako je već toliko ambiciozan.Mi mu ovom prilikom zahvaljujemo za sve ono što je bilo dobro od zajedničkog rada, za koje mu uručujemo i priznanje…
Predsednica udruženja „BEČKE POETE“
i urednica: Mirel Tomas