Aktuelno Kultura Naslovna Pisci i ostali umetnici

Majstor ekscesa i božanstvenih svetova (preuzeto iz „DANAS“)

dali_ocp_w380_h500

PIŠE: ALEKSANDRA ĆUK

– Izložba grafika „Božanstveni svetovi“ čuvenog španskog umetnika Salvadora Dalija otvorena je u Kući legata u decembru prošle godine i dosad ju je videlo oko 450 000 posetilaca iako nije najavljivana uobičajenim komunikacijskim kanalima, već posredstvom Fejsbuka. Leon Pogelsek, njen organizator i kurator iz slovenačke Galerije „Kos“ koja je u koprodukciji s Galerijom Devom Puri, takođe iz Slovenije, osmislila ovaj kulturni događaj, kaže za Danas da nisu imali mnogo vremena, kao i novca, te da su zbog toga išli na direktnu poruku a na današnjoj konferenciji za novinare gde će između ostalih govoriti i teoretičar umetnosti Miško Šuvaković, biće reči o samom Daliju i njegovom značaju za svet i umetnost.

Upitan da li je pred beogradskom publikom već viđen Dalijev deo opusa, Pogelsek odvraća da u u ovakvom opsegu ovdašnja publika nikad nije videla dela ovog nadrealiste. Bio je predstavljen Dalijev ciklus u kome je ilustrovao „Božanstvenu komediju“, međutim, ovo je sasvim nova izložba, tvrdi naš sagovornik. Na njoj će publika moći da vidi više od 240 Dalijevih najpoznatijih grafičkih listova, među kojima su i dela iz njegovih najobimnijih opusa, pomenuta „Božanstvena komedija“ i „Biblija Sakra“, zatim „Dalijevi konji“, kao i „Hommage a Leonardo da Vinci“.

Ovi radovi, ne samo zbog tehnike, zauzimaju posebno mesto u Dalijevom stvaralaštvu. Naime, još u adolescenciji Dali je počeo da se interesuje za grafiku i ilustracije, međutim, iz tog perioda sačuvano je malo dela. U njegovom obimnom opusu a to je, kako podseća Pogelsek, čak više od 15.000 dela, grafika je oblast koja ga je približila širem krugu publike. Za Dalija je grafika bila odlična prilika za ilustrovanje literarnih radova, koji su mu bili dragi, ili je želeo likovno da ih komentariše i da ih na svoj način nadogradi, kaže naš sagovornik. Među njima su najpoznatiji: „Alisa u zemlji čuda“, „Don Kihot“, „Dekameron“, „Tristan i Izolda“, „Faust“.

„Dali je inače bio ateista i ljudi su na svaki način hteli da ga vrate bogu. Zbog toga su ga i nagovorili da napravi Božanstvenu komediju i Bibliju Sacru verujući da će ga ove teme stimulisati da se vrati hrišćanstvu. Takav ekscentrik se, naravno, nikad nije pokorio bogu jer je on sam bio bog kako je neretko za sebe i govorio“, podseća Pogelsek. On skreće pažnju da postavka izložbe uključuje i Dalijeve tapiserije, skulpture, medalje, kao i bronzane reljefe. „Tapiserija je bila veoma moderna sedamdesetih godina i ceo svet je bio poludeo za njima. Čak je postojala i fabrika u Zaboku, blizu Zagreba koja je radila baš umetničke tapiserije. Tamo su dolazili umetnici poput Mersada Berbera, Mladena Stilinovića i veliki broj naivaca. Sama tradicija tapiserija potiče iz srednjeg veka jer su one bile jedina izolacija u zamkovima. Dali je svoje svilene tapiserije i tepihe pravio sedamdesetih u Francuskoj i na njima su prizori s njegovim uobičajenim motivima. Na izložbi se može videti prekrasan tepih, recimo sa Don Kihotom, zatim s Božanskom kočijom. Što se tiče skulptura, Dali je uglavnom oblikovao životinje. Ovde su jedna žirafa, rak s magnetom i tako dalje. Zanimljivo je i šest srebrnih medalja i jedna zlatna koju je Dali napravio sam sebi jer nikad nije dobio priznanje za svoj umetnički rad“, objašnjava Pogelsek

„U prostoru gde su izložene skulpture nalazi se ciklus radova koji su omaž Leonardu Da Vinčiju. Ovde se Dali bavio interpretacijom Leonardovih izuma kao što su šivaća mašina ili avion. Na japanskom papiru je kreirao sopstveno, komično tumačenje protagoniste iz klasika „Gargantua i Pantagruel“ i to su neobične grafike jer su rađene jednom bojom“, konstatuje Pogelsek.

On podseća i na neobičnu ličnost Salvadora Dalija koji, kako kaže, spada u grupu umetnika koji su svojim stvaralaštvom i ponašanjem menjali način života.

„Dali je bio ekscentrik i kao takav je istupao u javnosti rušeći sve tabue i šokirajući. Meni je jedna od najjačih priča kada je, krajem sedamdesetih, u jednom od prvih tržnih centara u Evropi izgrađenom u Parizu Dali pokupio sve plastične igračke i izneo ih ispred. Zapalio je vatru i istopio katran. Sve te plastične igračke, jednu po jednu, umakao je u katran i odmah tu na licu mesta sušio na nekoj ploči a onda ih prodavao. Cena jedne je bila hiljadu dolara i sve ih je prodao a za godinu dana cena je porasla na 10.000 dolara. On je stvarao i šokirao. Gde je tu umetnost? Dali je verovatno mislio da on kao bog arta može da pravi art kako god hoće, čaki i da ismeva ljude. Zadatak umetnika i jeste takav da nas malo razdrmaju, poljuljaju, pa čak, ako je potrebno, i povrede. Dali je bio majstor za takve ekscese“, zaključuje Leon Pogelsek. Izložba Božanstveni svetovi Salvadora Dalija biće dostupna publici do 27. marta.

Najveća grafika

„Imamo najveću grafiku iz Dalijevog opusa – 1,60 x 1,10. Na njoj su Hrist na krstu kako lebdi kao avion kroz nebo, odnosno, Dalijevo viđenje religije. Pored ovog kurioziteta, uključili smo i dekompoziciju u želji prikažemo proces nastanka jedne grafike drvoreza. Prikazane su sve faze koje svedoče o tome da je, recimo, potrebno 36 ploča u drvorezu i isto toliko njihovih otisaka za jedno grafičko delo. Ideja je da zapravo pokažemo ljudima složenost ovog postupka, da grafika ne znači staviti nešto u mašinu i štampati, već veoma kompleksan postupak koji zahteva mnogo rada“, kazao je Pogelsek u razgovoru za Danas