U subotu, 26.aprila 2014 godine, u Beču 9.Währingerstrasse 59 Stiege 5, u 19 h, održat će se prva prezentacija nove knjige, „Poverenik gospodara zloga“, Radovana Milića u Beču. Program priredilo udruženje „Bečke poete“, uz nastup i bečkih pesnika. Knjiga koju predstavljamo je tematski i vezana za našu skoru prošlost i sve ono što treba da se zapiše. Najbolje bi to mogla da vam prestavim iz sledećeg teksta koga sam napisala:
ZAŠTO BI OVU KNJIGU TREBALO PROČITATI :
Ova knjiga je posvećena stogodišnjici prvog svetskog rata, poniženjima i napadima kojima je srpski narod u svim ratovima do danas, od iste svetske idelogije bio izsožen.Tako kaže Radovan B.Milić, autor knjige „Povratak gospodara zlog“. Za uvod citiram:
… Zločini, koji su se događali te 1991. godine, Evropu nisu zanimali.Kao da su se događali negde na nekom drugom kraju sveta, u hermetički zatvorenim logorima, a ne pred našim očima. Svet nikada nije bio tako slep i gluv kao tada.Svi pozivi i svi apeli da se događa zločin za njih su predstavljali apsurd. Zato danas i nastaje ova »obična« priča, sa željom da je neko pročita, pa makar nešto iz nje zapamti. Ako ništa drugo, a ono istinu…kraj citata.
Ovo su samo neke od reči kojima se može naslutiti šta ćemo u ovoj knjizi pročitati. O, našoj prošlosti posle 1990 g. ima nedovoljno zapisa a još manje izdatih knjiga. To su oni zapisi koji nedostaju i o novinarima koji su sve drugo bili ali najmanje samo to. Po smislu te reči već su dprinosili i učestvovali u tome da svet ne sazna istinu o stvarnim srpskim žrtvama kao u Sarajevu i u drugim mestima.
Mi smo jednostavno zatrpani literaturom protiv Srba. Sve to nije moguće menjati bez velikog medijalnog zalaganja. Upravo i ova knjiga Radovan B. Milića „Poverenik gospodara Zlog“ je jedan nezamenljiv primer o tome kako su Srbi bili „Agresori “ u Sloveniji.Ovo novo književno delo bi se neizostavno trebalo prevesti i na namački jezik,što bi jmu omogućilo palasiranje i na nemačko govorno područje.
Pisac je između ostalog ovu knjigu, između ostalog, posvetio i mučki ubijenim, srpskim vojnicima čija,imena i dosledno navodi . Osim toga, napravio je i pregled događaje od prvog do drugog svetskog rata. I sa mnogo umeća je upleo razne istorijske događaje u svoje opise.
To je ovu knjigu već uvrstilo u one koje bi mogle svoje mesto naći i u bečkim bibliotekama.
Citiram:
Ovu knjigu posvećujem njima, palim braniocima slobode i pravde u prvom svetskom ratu i svim ratovima do današnjih dana. Srpskim domaćinima pre svega, koji su se latilii oružja braneći svoja ognjišta i ognjišta svojih komšija. Od 1914 do 1918 je stradalo 450.000 srpskih vojnika i 650.000 civila. Kraj rata nije doživelo 58 odsto muškaraca. Srbija tih godina nije imala dovoljno platna kako bi po starom običaju na kućama istakla crni barjak žalosti. Hvala srpskim sokolovima za sve što su učinili da i danas, kako – tako stojimo ponosni, ali još uvek napadani, postradani, ponižavani i uništavani od iste ideologije svetskog gospodara Zlog koja je započela Prvi svetski rat, a i sve ostale….. Autor je veoma uverljivo opisao mnoge novinare koji su bili i sudionici napada protiv Srba.
Ciitram:
Dragu Jančara, pisca knjige KRATKI IZVEŠTAJ IZ DUGO OPKOLJENOG MESTA, (mislilo se na Sarajevo), sreo sam 7. februara 2012. u Slovenskim Konjicama. Tom prilikom smo u knjižnici izmenili nekoliko kurtoaznih reči. Sutradan sam pozajmio knjigu »Kratko poročilo iz dolgo obleganega mesta«, knjigu sa kojom ležem, koju sanjam i sa kojom ću se buditi sve dotle, dok ne razobličim svaku njenu ispraznu reč. ..Kraj citata.
Sa zadovoljstvom sam, posebno, zapazila da je Radovan Milic pomenuo i Petra Handkea, austrijskog književnika koji je svojim perom ušao u noviju istoriju sa istinom i bez optužbe protiv Srba.
Citiram:
Zašto je Handke tih nemirnih godina poklanjao pažnju argumentovano istorijskim činjenicama rasturanja Jugoslavije i uzrocima sukoba pre nego sopstvenim očima i lažnim slikama, za poverenika je potpuno jasno. On zna da su slovenačke slike ostale upamćene, ne samo u Handkeovom mislištu, već i u večnoj crnini roditelja nastradale dece, te 1991. godine..kraj citata…kraj citata. Jedno od najistaknutijih kritika je direktna kritika novinarima koji su u to vreme nemilosrdno tendenciznim informacijama, kao što je je bio jedan od slovenačkih novinara:
Citiram..
I slepi moraju otvoriti oči Najverovatnije da bi posle ovog saznanja Drago Jančar, ako ne celokupna evropska i svetska javnost, morao razumeti i u pomoć pozvati sopstvenu savest o tome: ko je na prostoru BiH započeo sa nasiljem i ko se u celoj stvari samo branio? Pisac, a takođe evropska i svetska javnost bi morali znati, a konačno i priznati, ko je bio žrtva, a ko zločinac. Tada bi i slepi otvorili oči pred istinom da
su sarajevski logori »Silos« i »Sunce« bili koncentracioni logori, a Sarajevo Aušvic…. a Drago Jančar ne...kraj citata..
Pisac je na samo stotinu stranica uspio napraviti presek istorije kroz skoro bajkovite opeise događaja, kao da su se juče desili ili čak još dešavaju. Događaje koji potiču još od Prvog sv. rata pa do danas, pisac je uspešno uvodi provodi čitaoce kroz istorjske epizode. Naradije bih vam navela još niz citata iz ove sažete knjige Radovana Milica, ali za to ću verovatno imati prilike kada knjigu budemo prezentovali bečkoj publici ispred „Bečkih poeta“
Mirel Tomas
