Aktuelno Blog Kultura

VOLI KAO ŠTO PTICA VOLI NEBO!

Siniša Stamenkovic iz Požarevca, Vlasotince, čiju poeziju danas objavljujem piše: pesme, priče, pisma o ljubavi. Uspeh je postigao u tome što poseduje stranicu  na Facebook   pod nazivom : „Udruženje književnika Elita“, koja ima više hiljada pratilaca.

 Predstavljam vam nekoliko njegovih stihova:

VOLI KAO ŠTO PTICE VOLE NEBO
Ponekad kroz dim cigarete, nazirem te tvoje oči,usne…
I kad se nagnem da ih poljubim, odjednom te nema!
Rasterujem te oblake koji guše…
Suze iskrene se sliju niz obraze,
a ja shvatim da ljubim plave oblake dima…
Znam da si tu…
U mom srcu…

U glavi i mašti…
Ne govori ništa…
Samo me ljubi…
Ne govori ništa…
Hoću da osluškujem tišinu u tvom zagrljaju.Da osetim poljubac u kosi.
Ništa ne govori…
Da nam ostane ova nada za koju živimo…
Pustiću vreme da prolazi, ono nas ne dotiče, jer mi se volimo…
Ostaćemo u večnosti…Spojeni svilenim nitima strasti i davanja…
Zagrli me i nemoj mi ništa reći. Samo ćuti i osluškuj tišinu…
Ne govori ništa, samo stavi svoje usne na moje, meke poput pera…
Uzmi me i ponesi u oblake….I voli me…
Voli kao što ptice vole nebo….

LAVICE MOJA
Stojim na rubu sveta i vičem. Tvoje ime.
Osluškujem ne bi li čuo tvoj dolazak.
Da ti pohitam. Uzmem za ruku i prislonim na sebe…
Zagrlim te da mi nikad ne odeš.
Tražim te godinama.
Tumaram po pećinama i zavijutcima života.
A stalno mi uzmičeš…
Osećam te da si blizu.
Borim se sa svima za tebe. Za tvoju ljubav.
A dušmani hoće da mi te uzmu od mene.
Neka ne pomišljaju!
Rastrgnuću na delove svakog ko ti pridje.
Ne dam ono što je moje!
Znam lavice moja da se boriš i ti za mene!
Braniš svoju i moju čast! Jer ti si takva! Moja i jedina!
Dok postoji i jedan atom snage u meni.
I njega ću dati za tebe! I poslednji dah!
Sve!
Lavice moja!

MOST LJUBAVI
Gradim most, ljubavi moja.
Most koji će me dovesti do tebe!
Ciglu po ciglu…
Doći ću njime kao tvoj spasitelj i tvoj heroj!
Možda krvav od teške borbe i rana koje krvare!
Ti si toga vredna!
Ni jedna druga!
Ti si jedina i neponovljiva!
Svetica pred kojom klečim!
Molim za tvoju ljubav i ljubim ti one slatke i vredne ručice.
Miluju mi lice…
Miluje me andjeo svetle kose…
Šapućeš mi reči za kojima čeznem…
Pogadjaš pravo u srce!
U blaženstvu sam ljubavi! Dolazim ti hrabar i neustrašiv!
Da te uberem kao svetić i udenem te u srce.
Da mi krasiš dušu i razlog postojanja.
Volim, dakle postojim!
Dišem i volim.
Pišem ti sada i molim.
Treperim.
Drhtim.
I sve radim.
Zbog tebe.
Jedne.Jedine.
I moje!
 
SRNO
Kada mene više ne bude bilo,
moje milo,
nemoj tugovati puno,
nije sve tako crno moja srno.
Zaspaću večnim snom,
nebo će mi biti dom,
ti me se povremeno seti,
ako sam u srcu tvom.
Kada mene više ne bude bilo,
moja vilo,
čuvaj mi staru ko svoju majku,
zagrli nežno te stare kosti,
i reci joj neka mi oprosti.
Kad sklopim oči Srno moja,
ponosna budi tada za mene,
doći će mnogi da se oproste,
drugari rodbina i mnoge žene.
Plakaće žene za svoga pisca,
plakaće mnogi za svog drugara,
plakaće ljudi voljena moja,
plakaće i moja majka stara.
Kad mene ne bude više bilo,
reci mom sinu za moje muke,
znam da će plakati i očajan biti,
dok mrtvom ocu celiva ruke.
Reci mu draga da sam ga voleo,
i da ga nikada nisam preboleo,
da poslednje reči moje su bile,
da čuva moje unuke mile.
Umirem mila svestan sam toga,
vreme je i ja da vidim Boga,
idem po redu i tako treba,
gledaću te Srno sa plavog neba.

Na ovoj objavi može biti još njegove poezija ako nam dostavi.