Bečke poete

PAR POETSKIH REČI

 

 

U ovom hompag-u na vise stranica objavljivat ćemo poeziju raznih, manje i više poznatih pisaca. Svaki objavljen rad je već unapred zaštićen i nije dozvoljeno otuđivanje bez dodatnog naziva porekla tj. ove stranice „becke poete“ ili pisca kome šta pripada.

PREDVECERJE

U predvecerju tome
dok se zalazak sunca zbiva
Kraj izvora hladnog
u dolini sela moga
sve se sjajnom rosom okiva

Dok žarom josš nebo gori
i sunce polako za breg se skriva
Talasi boje se roje,
plavo nebo se u crveni žar preliva

Umarna od sjaja natopljena rosom
Livada pocinuje da sniva
A izvor joj mali žuborom svojim
u ritmu uspavanku svira.

PLAVA PLANETA

O klasje plodnih dolina
pod vrelim suncem u podne.
Blještavim sjajem divljina,
tope se poslednje kapi rose.

Kako si lepa u letnjem danu,
spletena u snoplju od boja.
U zanosu od jutra,
sa suncem budi se igra tvoja.

Sjaj je razigran vedar,
diže se u visine sive,
da se sretne sa žarkim suncem,
pa da se plavoj planeti dive.

I onda sunce zatvara oci,
na koljena pada i kaže mi ime;
„O, planeto plava, moj rodeni sine
kako mene sada tvoja sudbina brine“.

Koju lepotu priroda vam dala
da se hrani sve sto život ima,
da vas cizma bestije ne gazi,
a u meni raste rana crna.

Povratak
Dal u jesen cvati gora
il* opada listje s grana
Da li neko cvati drvo il
se plaši hladdnih dana

Kada hladno jutro svane,
potonut u maglu mora.
Tu nemože toplit sunce
svako stablo svojih gora.

Dal ce opet stablo hteti
korenu se okrenuti,
naviklo je tam* da bdije
i iz njega sok da pije

Šta ce data listak mali
na toj grani stajat samo.
I zoriti i nociti,
cekajuci milost danu,
al milosti biti nece,
za listica nema nade.
Staro stablo kora stara
cvršca je od neimara
Neka žuti i žutuje
kako place on necuje.

autor:mirel tomas

 

 

About the author

Mirel Tomas

test test test test test test test test test test test test test test test test test test test test

Add Comment

Click here to post a comment