U ovom hompag-u na vise stranica objavljivat ćemo poeziju raznih, manje i više poznatih pisaca. Svaki objavljen rad je već unapred zaštićen i nije dozvoljeno otuđivanje bez dodatnog naziva porekla tj. ove stranice „becke poete“ ili pisca ko
me šta pripada.
PREDVECERJE
U predvecerju tome
dok se zalazak sunca zbiva
Kraj izvora hladnog
u dolini sela moga
sve se sjajnom rosom okiva
Dok žarom josš nebo gori
i sunce polako za breg se skriva
Talasi boje se roje,
plavo nebo se u crveni žar preliva
Umarna od sjaja natopljena rosom
Livada pocinuje da sniva
A izvor joj mali žuborom svojim
u ritmu uspavanku svira.
PLAVA PLANETA
O klasje plodnih dolina
pod vrelim suncem u podne.
Blještavim sjajem divljina,
tope se poslednje kapi rose.
Kako si lepa u letnjem danu,
spletena u snoplju od boja.
U zanosu od jutra,
sa suncem budi se igra tvoja.
Sjaj je razigran vedar,
diže se u visine sive,
da se sretne sa žarkim suncem,
pa da se plavoj planeti dive.
I onda sunce zatvara oci,
na koljena pada i kaže mi ime;
„O, planeto plava, moj rodeni sine
kako mene sada tvoja sudbina brine“.
Koju lepotu priroda vam dala
da se hrani sve sto život ima,
da vas cizma bestije ne gazi,
a u meni raste rana crna.
Povratak
Dal u jesen cvati gora
il* opada listje s grana
Da li neko cvati drvo il
se plaši hladdnih dana
Kada hladno jutro svane,
potonut u maglu mora.
Tu nemože toplit sunce
svako stablo svojih gora.
Dal ce opet stablo hteti
korenu se okrenuti,
naviklo je tam* da bdije
i iz njega sok da pije
Šta ce data listak mali
na toj grani stajat samo.
I zoriti i nociti,
cekajuci milost danu,
al milosti biti nece,
za listica nema nade.
Staro stablo kora stara
cvršca je od neimara
Neka žuti i žutuje
kako place on necuje.
autor:mirel tomas
