Piše Радован Б. Милић/Риемерјева галерија у Словенским Коњицама је овог 24. јануара била премала да прими све заљубљенике сликарства и балета. Организатор догађаја Српско словеначко културно хуманитарно друштво СРЕТЕЊЕ из Словенских Коњица је те вечери окупило све саме врхунске уметнике. Повод је била друга изложба на тему иконописја. Ово изузетно активно друштво из срца словеначке штајерске покрајине те вечери је још једном као и у претходним случајевима доказало да је кадро за велика дела и врхунске подухвате. Организовало је и уприличило изложбу руских икона сликарке др. Тамаре Герашина Радјко Жупевц. У аутентичном амбијенту на далеко познате галерије, међу сликарским платнима старих мајстора, иконе др. Тамаре Жупевц су типично руском лириком уливале посетиоцима, а и простору посебну ноту осећајности и расположења.
Сликарка Тамара Жупевц је рођена у Ростову. По очевој жељи је студирала и дипломирала медицину у Москви. Са добијеном дипломом одлази у Индију где се посвећује трогодишњем студију акупунктуре. По повратку, у Москви је специјализирала Оториноларингологију, запослила се и посветила истраживачком раду. Сликарству се учила код знаменитих мајстора сликарске школе М. Димитриеву и А. Кузњецову. Нераскидиво везана за традицију своје земље, учећи се у московској Патријаршији, сликарка посебну пажњу посвећује студију сликања икона. Др. Тамара Радјко Жупевц са својим мужем, такође доктором, долази у Словенију 1985 године.
Организатор се побринуо и за посебно изненађење вечери.
Матуранткиња мариборског Конзерваторија за музику и балет (СНГ), балерина Софија Кафол из Италије, то вече у Риемерјевој галерији је извела две тачке: Варијација Виле нежности из балета Трнова ружица Петра Илича Чајковског, и Адађо из балета Хрестач истог аутора. Плесала је под менторством Марине Краснове.
Марина Краснова је рођена у Самари – Русија, а долази из Кијева- Украјина. Дипломирала је 1983. на балетској школи у Кијеву, а потом 2002 године и на Међународном словенском универтзитету. Од тада је професр и кореограф балета. Од 1989 живи и ради у Марибору. Плесала је главне улоге у Ватреној птици И.Ф. Стравинског, Кармен Р. К. Шчедина, Госпођица и хулиган Д. Д. Шостаковича и низ других. Гостовала је у Немачкој, Аустрији, Италији, Јапану, Тајвану и по целој некадашњој Југославији.
Одличном и осмишљеном организацијом чланова друштва СРЕТЕЊЕ, уз чудотворна дела сликарке Тамаре Жупевц, и балетске игре Софије Кафол то вече у галеријском амбијенту Риемер, није било места за песимизам због свеопштег стања данашњице. За тренутак је све изгледало бајковито. Успешно вече је било зачињено уживањем уз „козарчек“ коњишког и на далеко познатог вина Коњичан, као и неизбежну гибаницу.
Неправедно и крајње некоректно би било не споменути и незахвалити се пријатељу друштва Сретење, Олги Печену, корепетитору из Словенског Народног Гледалишча (СНГ) Марибор, за немерљив допринос и труд у организацији овог међународног догађаја. Поред госпође Печену, организатор изражава захвалност Општој књижници Словенске Коњице, Општини Словенске Коњице, Туристичко Информативном Центру Словенске Коњице, Матеју Нарексу и Фото Нарекс, Емилијану Скербишу и његовој фирми С – Дизајн.
Упркос снежном невремену, љубитељи уметности су то вече отишли својим домовима задовољни, богатији и срећнији, а руководство друштва Сретење већ снива организацију новог културног догађаја „Ја Леонардо“, предвиђену за фебруар месец.
Радован Б. Милић
