Dugi red pred zlatarom uoči same nove, 2017-e godine, prizor kojeg sam snimkom sa mojim telefonom nespretno zabeležila.Na putu od raskrsnice pa do prodavnice primećujući red naroda koji je nešto čekao a ja sam upravo tu pored trebala proći. Bilo je zanimljivo da se „danas“ u Austriji, stvaraju redovi pred zlataroma.
Odakle je stiglo zlato koje su pred novu godinu u Beču, na Simmeringer Hauptstrasse, doneli i upravo čekali da podaju i za to dobiju novac koji im je verovatno preko potreban.Ne bi ni slutila zbog čega je red, pomislila sam da je reč o nekim novogodišnjim raketama jer je i ta prodavnica bila uz zlataru, da nisam se približila i uverila.
Nije mi trebalo dugo da se uverim da je taj red za zlataru koja otkupljuje njihovo zlato. A onda sam čula razgore, naravno ko je taj narod nego „naš“ narod. Shvatila sam da je to morao biti neki organizovan dolazak, možda i autobusom? U drugom slučaju kako je moguće da se toliko naših nadje na jednom mestu i u isto vreme i to ispred zlatare?
Ovo je bio posao godine koju je ikad jedna zlatara otkupala u miru. Jedino u ratu se to dešava. A, ako uzemo u obzir, šta znače ovi najplemenitiji metali za svaku zmelju pa i za Srbiju?Onda možemo predpostaiti šta znači odliv i zlata kao i mozgova? Zar je sve na redu? Odškolovani ljudi odavno u kolonama napuštaju naše prostore. Koliko ta zemlja i taj siromašni narod treba uložiti da školuje tog koji će sutra drugoj državi dobro doći.To sve nije više dovoljno, imamo još i staro sirotinjsko zlato koje treba da se iznese iz Srbije,Bosne i Herzegovine i ostalih usitnjenih republikica i da se donese ovamo. Mogu li još nešto da iznedre te siromašne zemlje što bi ovu, „piramidu još malo da povisi jer još nije dovojno visoka, da nebi mogla biti još veća“!? Pitam se?
Mirel Tomas