Poete ponovo na sceni – najmladji na prvom mestu!

 Leto jos traje, ali pauza za članove udruzenja je prošla.Bez velike najve smo se okupili u klubu. Nije potrebno mnogo da bi atmosfera bila pesnička.Sve nastane nekako spontano kao u nekom filmu svi vec znaju svoje uloge, dovoljno je samo da jedan privi započne i onda se desi revija kao po scenariju. Pitam se ponekad, kako se to sve  desava?Da li je to ono što smo želeli? Da, to je to. I, ako mnogo toga imamo na programu ipak smo uvek sretni sa pesnicima koji nam čitaju svoje novo napisane pesme u nedeljnim susretima. Tako je i ova nedelja posle letne pauze protekla:
Gabrijeline unuke su nas večeras vratile malo u školske dane sa recitacijom, „Kako je skola zgodna“ koju je recitovala Elena i pesmicu ,“Dobro čini i ne brini“ koju je recitovala mala Teodora. Tako je započelo veče poezije u udruženju „Bečkih poeta“. Nastavilo se kao najčesce u ovoj godini sa pesmama Ratka Antonijevica,koje je čitao on sam i Katarina Markovic,koja je pročitala i pesmu našeg novog autora,Slaviše Velimirovica, koji pise pesme za pevanje a koje nas sve više oduševljavaju. Gabrijela me podsetila na njene pesme sa kojim sam je upoznala, te nam je večeras pročitala svoju novu pesmu, prožetu šahovskom logikom koja je najverovatnije unikatna na pesničkoj sceni.Nadam se da cete imati prilike  da je i vi čujete jedne pesničke veceri. Aleksandra Petric nam je pričala o svom Beogradu u kome je do juče bila na odmoru. Zatim nam je Vesna Gajic pročitala svoju duboko osecajnu pesmu ocu. Lepo je biti poeta, svuda i na svakom mestu biti prihvacen  bez najave i reklame ali sa publikom koja zna da sluša i da ceni ono što čuje. Do sledeceg susreta vaša Mirel Tomas.