Nova knjiga Vjere Raskovic Zec predstavljena je u udruženju „Bečkih poeta“
U udruženju „Bečkih poeta“ u nedelju, 7.oktobra 2018. godine, održana je promocije knjige: „Priče“, dr Vjere Rašković Zec, koju je priredila, ispred udruženja Mirel Tomaš, sa članovima: Nelom Bukorović, Veliborom Antanasijevićem, Andrejem Đurišićem, Biljanom Stojičević, Katarinom Stević, Katarinom Marković, Lucom Tadijanovic, Gagom Raz, Slađanom Životić, Lejlom Graf. U muzičkom delu programa učestvovao je Milorad Samardžija, sa svojim solističkim i instrumentalnim nastupom i horom pod nazivom „A-muzika“.
Ovom prilikom pozdravili smo i učesnike autore tekstopisce, koji su se, ispred udruženja, takmičili u Srbiji u Šapcu, na manifestaciji „Miholjsko leto“ i osvojili nagrade. Bili su to: Slaviša Velimirović, Biljana Stojičević i Jovica Radovanović.
O piscu
Dr. Vjera Raškovic Zec je izdala ovu, 20-tu knjigu po redu, kao i 200 stručnih i naučnih radova. Rodjena je u Kninu,(Otac Dušan i braća, Srđan i Jovan). Osnovnu školu, gimnaziju i Filološki fakultet završila je u Zagrebu, gde je i magistrirala. Doktorsku disertaciju je odbranila u Novom Sadu.
Pored svih 20 objavljenih knjiga, belatrističke proze, objavila je i elektronske romane. Dobila je brojne i značajne nagrade. Svoje knjige je prevodila na engleski i nemački jezik. Lektorisala je mnoge naslove naših pesnika od Beča do Australije.Najduže živi u Beču, gde je došla kao nastavnik srpskohrvatskog jezika za vreme SFRJ. U Beču je ostala, kao i mnogi drugi. Delila sudbinu naroda, pre i posle ratnih dešavanja, na “ večito“zaraćenom prostoru naše bivše domovine. Njen rad, ni posle nastave nije bio završen. Vodila je kulturno-umetnička udruženja. Uvek je bila tu, za one koji su trebali srtučnu pomoć, a za to nikada nije uzela novčanu naknadu.
Plamen ljubavi, koji je nju ponio iz njene veoma kulturno bogate porodice, koja je bila svetska a skromna, dobila je osnovne plemenite i uvažene karakteristike našeg naroda i svakog čoveka da zna ko je i odakle je, gde su mu koreni ili kojim jezikom govori. Ona je to, tokom više od četiri decenije svog rada, zaista i opravdala. Bogatstvo tema kojima se posvetila u knjigama, a naročito, što za njeno pisanje moram istaći je to, da ona nikada ne zaboravlja u kom vremenu piše. Nikada ne izostavi da napravi spoj ovog što opisuje i onog u kom društvenom procesu živi u stvarnosti. To kod nje posebno cenim, jer tako dobijamo sasvim jasnu sliku šta i zašto je pisac baš to i napisao.
O njoj kao piscu, i o njenim knjigama, moglo bi se mnogo raći ali, da se osvrnem, na ovu poslednju knjigu „Priče“, kojom nas je provela, ravno kroz jedan vek. Uvela nas je u vreme pre njenog rođenja, u kojoj upoznajemo i njenu familiju, čiji su članovi dosegli do vladajućih dvorova, tadašnje kraljevske vladavine. Opisivajući sebe i svoje, kroz veliki broj priča u knjizi,ona nas je provela kroz Ju-go-slo-ve-nsko postojaje, od stvaranja prve jugoslovenske pesme, pa do burnog plamena gde gorele baklje, od čije gareži se više ne vide ona lica koja smo poznavali.
„Njenom narodu“ se, kako se iz pojedinih priča može zaključiti, ukazala jasna slika (i)zbrisanih, a mi, to jest Srbi, uklonjeni sa naših viševekovnih ognjišta. Tamo, kako piše dr. Vjera Rašković Zec,u ovoj knjizi „Priče“, je sada samo pustoš. Tamo nema nikog više. Ali, ima i imaće nas u knjigama, u kojima se ostavlja sećanje na prošlost kao i nepravdu koju je svet učinio prema Srbima, a posebno nepravde i zla, koje su počinuli oni Hrvati, koji su bili i ostali Ustaše.
Fikcija, nije ni e kriminalistička priča „Sva Mocartova djeca“ u kojoj je opisala ubistvo devojke Japanke, Ili u priči u originalnom dijalektu „“Kud đirava ovaj pusti svit“, „Jovanova sestra Vjera“, „Ode Balkan u Jevropu“ i mnoge druge koje ostaju upamćene.
Ponosni smo kao udruženje da imamo ovako vrednog počasnog člana udruženje već mnogo godina.Autor teksta: Mirel Tomas
