Sve dok ima ambicioznih pojedinaca!Stajati na mestu i ne biti mesecima u mogućnosti da se nastavi rad, nsčinili su velika pitanja. Kao dalje? Bilo bi daleko drugačije da naši koji žive u Beču i koje ponekad, na „jedvite jade“ i privolimo da koji minut svog remena posvete nečemu zajedničkom – da shvate značenje svega toga.Bilo je i pored svega ovde u udruženju,“bečkih poeta“, proteklih godina mnogo odrađenog. Zamislite samo, kako je raditi u društvu kojem je dovoljno da neko nekog pogleda ili ne pogleda neznačajno da je već taj neko na vratima. „Nedaj Boze“ da im prilikom vežbanja promenim, istažujući i prilagođavajući ono što radimo, isto tako je kriza i rasprava. Nije bila potrebna pandemije kao što je sad, novi početak dešavao se mnogo puta i pre toga dešavao. Za mene, kao nekog ko je sve osmislio i uvek ponovo i sa tako slabim društvom i priređivao, skoro je normalno početi ponovo. Ipak u tome ima i nešto dobro a to je, možda će doći oni koji će raditi sa radošću i prevazilaziti prepreke zajedno bez prenemaganja!? Sve dok nas pojedinaca ima -koji imaju toliko ambicija da rede kao što imaju po neki od nas, uvek ćemo biti u stanju da upišemo još ponešto dobro u svoje biografije.Dobro došao svaki koji je ikad tako nešto priželjkivao.
