Манифестација коју смо заказали за 8 новембар 2020. године, одржана је у малом сазиву 1. новембра у удружењу “Бечких поета”, 11. бечки кварт. Уметничко вече које су величанствено улепшали, песници из неколико делова света послали су нам песме на тему коју смо објавили а то је “Мост љубави”.
Прва песма је стигла из далеког Новог Зеланда, од песника Милована Аксентијевића, који је већ издао неколико збирки песама, из којих издвајам ове дивне строфе:
„Most“
Саградићу мост од среће,
где ће српски барјак да се вије,
да повеже све нас Србе
од Зеланда до Србије!
У темеље мога моста,
што ће бити близу свима,
уградићу свега доста,
прелићу га стиховима!
Ово нам је прочитала Зорица Митић, која је касније читала и своје песме из нове четврте збирке песама.
Нашу идеју подржао је, новинар и песник Сенахид Незировик из Лукавца-Босне и Херцеговине, са поемом, која нас је „одвела“ у прошлост .
„На Принциповом мосту“
Казуј, митска водо с врела Босне
Сетно збори о нашој Башчарчији
Запевај ми севдахлинку ноћас
Ѕ баштама где трепере звезде
Тихо шапни о ашиклуцима
И девојкама заиграј у колу,
Дирни струне срца невесињског.
…Прочитала је проф. Жана Поповић. И још један рад смо добили са треће стране света а то је из Беле Цркве – Србија, коју нам је послао Радосав Крисан који је већ био у посети нашем клубу и посветио нам већ неколико песама, на чему му захваљујемо. Данас нас је обрадовао поново својим писањем и песмом на тему:
„Мост љубави“
Није важно где се налази,
У Њујорку, Риму, Прагу,
Важно је да спаја срца,
И да могу да љубим моју драгу!
Није важно где се налази,
У Венецији, Будимпешти или Паризу,
Важно је да спаја љубав,
И да су заљубљени близу!
… Читала Катарина Марковић. После овог дивноg увода отворили смо врата и другој поезији коју смо представили. Проф. Жана Поповиђ прочитала је поему, “Укрински Цвет” ауторски рад Миреле Томаш, затим је своју ауторску песму представила: Зорица Митић, по којој и њена књига носи наслов “Тињајучће ватре”.
Песмом, „Теби“ Хермана Стјепана (није више меду нама), прочитао је бивши члан управе “Бечких поета” а данас и сопственог удружења, “Гастарбајтери” Милинко Аметовић-Бегановић.
Први пут је читала своје радове, Сандра Балмас „Теби чије име не спомињем“. Дело наших писаца од Јована Дучића “ Чежња „прочитао је Војислав Беседић, затим од Мирослава Антића „Песма за нас двоје“ рецитовао Андреј Ђуришић.
Слађан Мандић је одабрао песму „Волео сам те као ни једну“, као и Маријан Македонски одабрао је песму „можда је суђено“, из нове књиге Зорице Митић.
За крај једна ауторска песма од Мирел Томаш под насловом, „Немој никад мислити шта мислим ја“, која је како то на крају припада само мало „Шлаг на веома укусну торту“, коју смо сви заједно приредили.
ujiuj
