Karnevalski običaji su u stvari poklade ili Fasching, maskare, znači kostimirane i maskirane individue, čiji je rital unapred određen i svima poznat. Ovaj ceremonijal procedualnog rituala dobija scenski stil umetničkog festivala, ma koliko ga i u kojoj masovnosti organizovali. Fasching potiče iz rimskog vremena. Slavei se svuda u svetu u glavnom u područjima sa većinskim katoličkim stanovništvom. Odatle objašnjenje o regiji u kojoj se nalazimo i običaje koje manje ili više prihvatamo.Ovo o čemu vam pišem je upravo jedan takav novonastali „Faschingsfest “ koji je organizovan u Lebensdorfu, klubu “ Mladost“, čiji je predsednik je Radisa Todic a, organizovala i učestvovala, kao i vodila program predsednica „KOSSE“ NÖ, u Leobersdorfu NÖ, Ranka -Savic Cergic.
Ranka je višestrani aktivista, projekata i „Animacije“sa omladinom, član je organizacije odbojkaške sekcije za žene, fudbal, dramska sekcija i već poznati folklor.Posebno mi je drago da predstavim i neku novu aktivnost u našem društvima, za koju se založila Ranke „Univerzale“ i upravo poziva na interaktivnu radionicu za decu i odrasle, gde je već „konkurs“ inicijativama otvoren. „Dobro došli!
A sada da se vratim u karnevalski scenario ala Ria, Venedig , Madrid, pa sve do Beča i završio u Leopoldsdorfu bio je poslednji u ovoj sezoni. Očekivala sam jednu malu dečiju ceremoniju u maskama, dočekala me je, ni manje ni više poplava maskiranih i uniformisanih jedinki, kao prvo ekscelentni Anonimus i mnogo najstrašnijih maski, koje ne bi rado srela negde u tami. Najviše se Šejk razbacivao sa lovom. Mogao si bukvalno da gaziš po novčanicama. Uživali smo u lepoj robi faraona i grčkih bogova kao i raskoši baroka iz venezije, veštica i čarobnjaka je bilo mnogo, srednjovekovnih musketira, vampieri i đavoli su skoro perfektno -zastrašujuće predstavljali svoju silu nad nama, „malim strašljivcima“ i ako se ne bi reklo da smo mali?
Ni kameno doba nije izostalo, tu se našlo makar dve kreature koji su mlatili sa oglodanim kostima. Mislim da sam vam apetit na ovaj nezaboravni intermezo upravo otvorila. Veruj te mi, nikada više neću na jednu maskaradu doći bez maske ali ovoga puta sam u maski novinara i snimatelja jer sam sebi uzela taj zadatak.
Naravno nisu izostali ni kumovi koji su sa sobom doneli „Bebu“ koja je posle krštenja dodeljena nekoj novoj mami. Ni ova luda noć nije prošla bez povređenih, kojima je trebala hitna pomoć, doktori sestre i sve moguće i nemoguće ali nažalost pacijent je na kraju samo prekriven, jer je „operacija“ uspela ali pacijent nije prošaao…, na sreću samo u glumi na ovom maskenbalu. Da, sve ovo ne bi bilo tako tragično i pesimistično potrudio se, za divno čudo još jednom vratio se i među žive i neverovatno istinito, sam „Čarli Čaplin“ lično i presonalno,glumio ga je veoma autentično, Mićo Mandić . Saznala sam kasnije da je studirao glumu i da mu je to biser koga, kako on kaže.“ ovaj svet n etreba ostati bez Čarlija“. Bio je u uverljiv i odnio je prvu nagradu na takmičenju u finalima ove zabave. Napisala:mirel tomas