Dan žena na poetski način!

Obeležen, Dan žena u klubu bečkih poeta već 10 put za redom. Uvodnu reč ispred kluba kao orgaizatora, započela sa jednim pitanje koje obično svake godine postavljamo a to je, da li da se slavi Dan žena ili ne?
Na to je moj ogovorio bio, da se svako ljudsko dostignuće koje poboljšava život ljudi, treba obeležiti a ne samo ovaj dan koji je pre više od 100 godina u Americi započet pobunom žena koje su radili u tekstilnoj fabrici a kasnije u Evropi su se pobunili i skoro u većini zemalja su tražili da se ženska prava uvaže jer su to ljudska prava na jednakost. Poznato je da još i danas u zemljama Zapadne evrope muškarci više zarađuju na istom radnom mestu od žena.
Članovi i umetnici su se potrudili da iznesu svoje priloge i one koje smo za tu priliku odabrali. Prilog o istorijatu Dana žena pročitala je naša nova umetnica, Nermina Agovic. Cvet za dame pročitao je Branislav Florijanovic, Stana Rakic Dokic je čitala pesme od prijatelja- pesnika, posvećenu ovom prazniku. Jadranka Stanojevic čitala svoju autorsku pesmu, Aleksandar Danilovic je pročitao pesmu Banjalučkog pisca, Gojka Mandića iz njegove 39 knjige, Marjan Denkov je čitao svoju autorsku pesmu na njegovu staru temu, „tražim ženu da se oženim“, Gordana Subašić je čitala pesmu na temu vino, Mijo ćukurin je uzeo da predstavi najlepšu pesmu o ljubavi, „čekaj me ja ću ponovo doći, čekaj me samo me čekaj dugo.“..Zorica Mitić koja ima više knjiga poezije čitala je o ljubavi iz sovje zbirke, Viktorija Jovanov, mlada i ambiciozna devojka u našem klubu čitala je priču, „Pecaroš“ to znači da i žene pričaju ribarske priče. Moja malenkost na kraju pročitala sam jednu pesmu iz moje knjige pod naslovom. „Nemoj nikad misliti šta mislim ja “ Muziku nam je priredio Dragan Mihajlovic Gagi.Fotografije snimao Branislav Florijanovic.