Ogredica iza kuće. Ovce u kršu. Završavam zadnji zidić male kućice od kamena. Kucica se naslonila na malu liticu sa jedne strane a ispred ulaza isčeprkana parcelica za vrtlić. Nisam još bila odlučila šta ću posaditi u nju Voljela sam slagati kamen na kamen. Ili na čistini napravim nacrt kuće. Ogradim sve kamenom i podijelim na prostorije. Ali obavezno se mora imati vrtlić. Isčeprkam zemlju i posadim neku biljku. Dječija posla. 😊
Kad eto ti babe užurbanim korakom.
“Seko, aj se zaleti, lakše tebi neg meni, uvrati une ovčine. Eno i već u Poljicima. Bojim se preće preko puta pa u štetu.”.
“Baba viš’ da su se zbile. Ma neće one nikud”.
“Ma nije njima vjerovati, vrati ti nji amo bliže imaju i tuda šta glođati”.
Trčećim korakom skakućući po liticama časkom se nađem kod njih. Tako isto, urvice, ih povratim nazad. Ima još posla oko kućice. Taman mi to skakutanje dalo ideju šta posaditi u vrtlić.
“E, tako pa sade neka tuda budu. Nemoj im dati da ti daleko odu. Misliš uno zbile se u botu pa neće nikud ali se ako ne paziš izvuku”.
“Baba, kako ti ne znaš njih zovnuti da same dođu? Esi vidila kako baba Mara (ime promjenjeno zbog privatnosti) samo izađe iza kuće, počne ih vabiti a one sve trkom prema njoj, lete ka na so. Ja nju još nisam vidila da je išla uvratiti ovce nazad. Baš ih ljepo dresirala”.
“El una? Nemoj mi divaniti kako una to radi. Ima nji još takije ođe. Est i meni počela divaniti jedne godine za ovce i za piliće. Nije mi se izleglo ni pola, ne znam ni ja kako a kod nje sve i jedno. Ne krepavaju njuj ni kokoši, nema una ni gube na ovcama. Samo sam je isćerala iz avlije”.
“O, misliš baba to ona nešta baja?”
“ Ma e sinko muj. Taka joj i mater bila. To ide s koljena na koljeno. Una ne vidi ništa loše u tome a kako mugu take stvari izaći na dobro. Nemereš ti bajati da tebi bude sve dobro i napredno, muraš to od nekog uzeti, tome loše napraviti. Sumi se sade kako da ja stvorim nešta ako to nemam? Ili da od nekog uzmem ili da mi neko da.
Kad sam ja došla za đeda ti una ti je rađala. I veli meni svekrva da idem viditi treba li šta pomući. To prije sve bilo kod ognjišta. Skupilo se žena nekolko iz sela bilo. Ja ušla kod nje u kuću a una sve oko ognjišta natrpala mulj. Znaš uno kad voda nanese unu prljavštinu, svašta ima u tome. Sve oko sebe u okrug a neka starija žena ide okolo i nešta baja i maše nekom grančinom. Ja nako gledam u čudu. Vidim une druge žene ništa ne divane biće joj znale za vaj. Umim nako pa kako će u unoj prljavštini roditi dijete? Ja pitam jedne žene ma šta će joj unaj mulj, šta uno ne očistite reko da bude čisto oko ognjišta. Ko vidio nako ognjište držati. A veli una, ne to čistiti za živu glavu, da to una radi da joj nadođe mljeko. A uno joj mater baja okolo.
Ajme meni. Umim nako u sebi priziva unoga šta mu i ime ne volim izgovoriti. Tako, muj sinko, i za te ovce. Muj se niko nije bavio takim poslom i ja to ne volim ni viditi ni čuti. Samo kako mi Bog da. A vidiš ti kolko toga ima oko nas. Treba se čuvati i moliti Bogu. Kad vidiš nešta da odudara od ovog svijeta, odmakni se, ne diraj. Nemoj niti prilaziti takim ljudima. Kako ne valja to raditi, ne valja ni ići takima na savjete. Neke žene kažu muka i’ naćerala pa kako i’ muka ne naćera da se Bogu mule. Ako se Bogu muliš ne trebaju ti take stvari. Kolko god te nečiste sile bile jake, Bog je jači od svega.
I undak kaže Mara diže joj se čojek po nući strašiti je. Pata pop dodio tri puta zakantavati ga. Pa kako i neće kad svakakva čudestva radi. Ne igraj se nikad silama koje ne razumiješ. Samo reci;
“Pomuzi Bože! Sačuvaj Bože!”
Preuzela sam ovaj divan članak sa Facebook uz zahvalnost u originalu prenosim.
