U Beču, 25.juna ove godine, na adresi 10.bečkog kvarta, poznatog po imenu, Böhmische Prater, odžana je druga „Šeširijada“koju je priredilo udruženje „Bečkih poeta“, čiji je predsednik, Mirel Tomaš. Povodom ove manifestacije iz Beograda nas je pdrzao, ni maje ni više već sam organizator „Skadarlijske Šeširijade“ i prdsednik SACEN-a,Turisticke organizacije Srbije, Dragan Gligorijevic.Pored njegove posete „Bečkoj Šeširijadi, organizovao je i dolazak glumice, Nevene Šarčevic koja je “ Lice skadarlijske „Šeširijade“. Osim, njih došli su Etno udruženja, „Beli Andeli“ iz Dvorova kod Bijeljine i „Jefimin“ vez iz Srbije.
Kao podrška i ovdašnjih vlasti,predstavio se i pozdravio „šeširlije“ a i sam stavio šešir na glavu, član parlamenta-poslanik, Dr. Harald-a Troch-a -SPÖ, i član opštine Simmering, Mag.Jischa,ispred Socojaldemokratske partije Austrije SPÖ.. Društvo,“Bečke poete“ angažuje se da i Beč pored uspešnog folklora, ima i pisanu reč. To je deo ambicija ovog malog udruženja ali, nije toliko malo da se ne usudi napraviti „Šeširijadu“ u Beču. Naš doseljeni narod, poznatiji je po tome da manje podržava tu vrstu kulture, ako na manifestaciji nisu narodnjaci sve ostalo ostaje u secni. Iz senke smo izaašli sa jednom kulturnom manifestacijom više, koju su spremili umetnici , članovi i prijatelji ovog udruženja koja će se svake godina u junu organizovati.
Hronologija programa:Šta bi bilo da pravimo šešir-fest a da ne znamo ništa o šeširima i ako oni nisu današnja moda ipak su svi rado pronašli sebi prikladan šešir.Da sve bude jos dobije na značaju, podržao nas je organizator „Skadarlijske Šeširijade“, Dragan Gligorijevic sa prukom i pozivom za skadarlijsku „Šeširijadu“, koja se tamo održava 1.jula.Zatim se pokazao i kao umetnik i pisac, te nam je odrecitovao pesmu koju je sam napisao kao poruku,“Bečkim poetama učast“ je recitacija koju je izvela glumice Nevene Šarcević, na oduševljenje bečke pupblike.
Tekst o šeširima pročitala je Jasmina Todorovc. Aleksandra Peric recitovala je pesmu „Bečka šeširijada“,Vesna Walisch je prikazala poemu“ Lavant nad Beogradom od crnjanskog, zatim od Djure Jakšica, „Ljubav“, koju je pročitala,Zorica Vitomirov. Ratko Antonijevic je napisao pesmu ,“Šešir moj“ i pročitao ju je zajedo sa Katarinom Markovic kao žensko-muška pesma. Andrej Djurišic se predstavio sa pesmom, „Zašto baš mene“. Opet jedna dualna pesma koja zahteva dva odgovora, ženski i muški pod nazivom, „Samo iskren budi“ recitovali su, Kristina Steanovic i Viktor Nagy. Kristina Stefanovic je ujedno i zamenica predsednika udruženja, „Beckih poeta“, Biljana Stojičevic je pročitala pesmu,“Posle mene“, koja je objavljena u „Majdanu“, časopisu za književnost i kulturu iz Kostolca, koji okuplja savremene pisce.Zorica Radišic je recitovala pesmu Ðre Jakšica, „Jevropi“, koja je danas isto toliko aktuelna kao u njegovo vreme 1857.,kada ju je i napisao.
Šta bi bilo bez Ðure Jakšića po kome je skadarlija najviše poznata…Tako je Ðjura uspio da se „pojavi“, medu Srbima i to upravo na „Šeširijadi“, „predstavo se isto sa onim svojim starim odelom, šeširom i štapom“, baš kako je otišao na“onaj svet“ . Zatim su zapljuskala pitanja, kao naprimer: „Ðjura Božiji, zašto te udaljiše iz Jagodine kad je kmet pisao ministarstvu prosvete, moleci ministra da Ðjuru premeste jer je brz na jeziku i na poručivanju pića?… Ðura, „odgovora“ kao da je to juče bilo kaže,“ Morao sam, ali sam ipak ostao u okolini Jagodine“..Tako su se redjala pitanja i odgovori baš kao da je sad ono vreme,pre vise od 200 godina. Izmedu ostalog čuli smo kako je pisac, slikar i hroničar napisao za svog mladog života 6000 stihova sa samo 46 godina života. Mora da se rodio sa perom u ruci. Najzanimljivije je bilo kad je „shvatio“, da je u Beču! Na pitanje, Kako je bilo u tvoje vreme u Beču? sledio je odgovor,“Ljudskije i kulturunije“. Otkud vi toliki ovde? Da nije Austrougarska opet zavladala Srbijom? Odgovor je naravno bio sledeci na“njegovo“pitanje; “ Nije, nije Ðjuro , ovo je Austrija, ugarske nema“.Onda je on „začudjeno“ rekao, Kako to čudo sada izgleda a zove se država i vi svi ovamo došli? Ima li neko u Srbiji? Ko je vladar u Srbiji?
Nisamo sigurni Ðuro, Božiji da želiš znati istinu?..Ali evo da ti odgovorimo, “ Ima, ima sve vladar do vladara“. Zar se ih toliko namnožilo ? Reče Ðjura „zabrinuto“, pa nastivi, čime upravljaju ako nema naroda?Bilo je mnogo pitanja i odgovora a na kraju pri odlasku je poručio: „Ne zaboravite Srbiju i srpski jezik, jer dok čuvate svoje dotle ste svoj na sovme, Djuro Jakšic s „onog“ sveta“. Time se završila misija njegove „Duše“ medu nama u Beču do sledećeg „silaska s onog sveta“ za sledeću šeširijadu u Beču.
Ulogu našeg velikog pisca glumo je Veibor Anatanasijevic a pitanje su postavljali, Zorica Radišic i Mirel Tomas. Napokon došlo je i vreme smotre šešira, na koje je publika dala svoje ocene u tajnom glasanjem .Vazno je učestvovati i imati lep šesir a znamo da je uz muziku sve je lepo i lepse bilo birati ili biti biran.
Rezultati biranja su bili:
1. Memic Džej -kralj šešira,.2. Perica ilin,3. Radiša Cobotic
Zenska mesta1. Zorica Radišic- kraljica šerira,2. Katarina Marković, 3 .Jasmina Kojić
Sešir mladih,1. Dominik Tipper,mladi-kralj šešira,2 Petric Timo,3.Tauscher David
Svako prvo mesto proglašeno je kraljom ili kraljicom šešira i dobili su simbolicne nagrade po sesir kao suvenir
.Zahvalnicu je dobio za svoje angazovanje Dragan Gligorijevic predsednik SACENA i organizator skadarlijske šeširijade.
Zahvalnicu je dobilo udru ženje„Beli Andjeo“iz Dvorova kod Bijeljine i „Jefimin vez“, iz Srbije Zahvalnicu i priznanje,“Djure Jakšica“(Srebro) dobila je ,Mirel Toma koje su joj dodelili organizatori Beogradske „Sesirijade u Skadarliji na čelu sa Draganom Gligorijevićem koji je priznanje i uručio na ovoj manifestaciji.
Istinita anegdota: Jedini koji je došao na „Šesirijadu“ bez poštovanja reda i odevanja a posebno obaveznog šešira i to još kao učesnik izpred udruženja „Bečke poete“, za koje je poslednjih godina već nekoliko puta učestvovao. Gospodin Viktor, započeo je da čita svoju zabavnu priču i prvi listić bacio onako lagodno na pod, kao deo insciniranja. Tek što je papir polako pao na pod u tom trenutku je ušao divlji, neutšaiv jarac koji verovatno slobodno živi u okolikolini grada Beča. Jarac je privukao svu pažnju na sebe, prvo je uzeo taj njegov list koji je on bacio na pod i polako ga pojeo do poslednjeg delića, lepo gledajući sve nas redom. Pošto glumac nije popustio i napusto scenu jarac je unio joj jednu protestnu notu,…Kao da je jarca poslao „Sve višnji“ nije se udaljavao. Naravno nije popustio jarac.Lekciju sam naučila i ja ispred udruženja „Bečke poete“,kao predsednica, da u budeće ne dozvolim da, oni koji se ne pridržavaju pravila odevanja na koje smo se svi odlučili, propuste na manifestaciju jer onda bi mogle opet neke, „Više“ sile da zavode red kao što nam se upravo desilo s jarcem. Eto, bili smo svi svedoci tog dogadjaja.Draga družino, „Šeširijade“, izvinjavam se Viktoru u svoje ime i u „Ime“ jarca živog i zdravg. Ja ću i pored ovih, „Viših sila“, se truditi da mi, koji živimo ovde budemo scena a, ne samo posmatrači. Bili smo šeširlije bit ćemo i delije…