Udruženje „Bečke poete“ je 5. novembra 2017g. održalo literarno takmičenje pesničkih i proznih
radova za pisce koji žive u Beču i radova koje smo dobili iz drugih kravjeva, sadašnje ili bivše domovine.
Da, prvo par reči kažemo o organizatoru ovog takmičenja.Ime, mnogo kaže! Posebno ovo u kojem se možemo nekako videti svi, oni koji gledaju na ovaj grad sa strane i pomisle na svet našeg porekla, odmah će im ovo ime biti poznato. Poznato, o čemu se radi, ko su ti koji nešto rade, a bave se
pisanom rečju, prozom i poezijom. Ništa ne nastaje preko noći a da bude trajno.
Posle ovih nekoliko decenija, o kojima je govorio Herman Stjepan u uvodnoj reči, gde se osvrnuo
na period od samih početaka bevljenja pisanom reči u Beču, koji se odnose još na period od 1987g.
Posle 2000. godine, Mirel Tomas, stavlja sebi jos veći zadatak i stvara jednu novu ideju, na
osnovu starih iskustava i kako je to danas u novo vreme i moguće, putem medija, interneta.
Već 2007. godine, Mirel je postavila prvi put internet stranicu koja se zvala,
„Becke poete -Wiener Poeten“ i rezervisala ovo ime u institucijama Austrije.
Ne samo to, već je ona ovo ime postavila sebi kao imperativ njenog sopstvenog stvaralaštva. Ona nije, u ovom slučaju, mislila na sebe i svoje radove, kojih ima dosta iza sebe, ne samo kao pesnik i saradnik za neke listove,već i kao bivši izdavač lista „Mi u inostranstvu“. Ona svoje lične interese
stavlja po strani, na čekanje, a okuplja društvo i forsira njihove radove na bečkoj sceni. Kultura
nije samo Opera, niti jedno pozorište/teatar, niti jedna škola, niti jedno udruženje, kultura je skup
svih zajedno. Da bi ljude, koji govore naš jezik, inspirisali i nase potomke nadahnuli umetničkom
lepotom, treba da imaju i od koga videti i čuti taj naš jezik i lepu reč, pomoću umetničkih radova.
Kultura je rad i zaposlenje, bogatstvo celog društva.Posebno bi se moglo reći da je kultura važna
i da doprinosi tome da je svaki pojedinac važan za kulturu, isto koliko je i kultura važna za njega,
Nadam se, da u tom bogatom moru kulture u ovom gradu, a i našem jeziku, pripadamo i mi pesnici i ostali umetnici, a jos ako smo na putu da se naši radovi istaknu i da ih i drugi stručnjaci prepoznaju. Tim povodom smo organizovali drugo po redu literarno takmičenje, ove godine pod nazivom „Nostalgija“. Za razliku od prošle godine, ove godine smo uključili pored pesnikaiz Beca i jednak broj pesnika sa strane, Cilj toga je da se naši radovi nađu ravnopravno pored drugih umetnika. Time bi doprineli pouzdanju i
znanju našeg srpskog jezika, iako živimo u drugoj zemlji, ipak se trudimo, da se ne pravi razlika
između nas, ma gde živeli. Da bi ovo takmičenje što uspešnije okončali i kvalitetni radovi dobili zasluženu ocenu, radove smo poslali jednom delu stručne komisije na uvid i kvalifikaciju u Banja Luku, ispred koje je stajala Prof. Biljana Bojanić. Time smo, zajedno sa komisijom u Beču, koja se sastojala od sledećih članova:
Mirel Tomas, Tijana Milenković i Herman Stjepan, dok je u delu stručne komisije učestvovao u pripremi i Velibor Antanasijević koji se isključio u ocenjivanju, jer je smatrao da treba da izbegne eventualne kritike o pristrasnosti, zbog učestvovanja njegovih prijatelja na takmičenju. Time je samo doprineo što pravednijem pristupu ocenjivanja. Publika je glasala tajnim listićima po kojima smo dobili sledeće rezultate:
Nagrade žirija za poeziju:
1. Mesto -Ana Scholn „Krik“
2. Mesto -MiloŠ Đorđević „Zavičaju srce te voli“
3. Mesto -Jovana Đukić „Novi Sade“
Nagrade publike za poeziju:
1. Mesto -Jadranka Stanojević,“ Čežnja“
2. Mesto – Luca Tadijanović „Baka“
3.Mesto -Dragan Perišić za „Balkanski san“
Nagrada za najbolji prozni tekst:
.Mesto – Zorica Maksimović „Toda se udaje“
Nagrada za tekst za narodnu pesmu:
Mesto – Slaviča Velimirovic „Bosno moja“
Zahvalnice za učešće na takmičenju dobili:
Za pesme:
Mirče Nešovski „Na grobu poete“
Zorica Šošić Maksimović „Gde mi je duša“
Zorica Radišić „Ožiljak“
Jasmina Prodanov „Rađanje“
Biljana Stojičević „Majka“
Velibor Antanasijevic „Reka Dobruša“
Velika Mladenovic „Snovi Gnjilanski“
Miroslav Lazić „Nostalgija“
Petar Malbaša „Tuga za vremenom“
Mikica Zlatić „Povratak u rodni kraj“
Čedomir Sopik „Poslednja stanica “
Ljubo Stefanović „Predkazanje“
Joka Cvetković „Čemer i med“
Danica Marinković „Nostalgija“
Biljana Radanović „Raseljena“
Dušica Golubović „Da li bi hodala“
Za prozne tekstove:
Nikica Banić Odlomas iz priče „Vrabac“
Aleksandra Petrić „Moj Beograd“
Ljiljana Savić „Oaza mira“
Netakmičarska kategorija:
Po oceni publike najviše glasova su dobile
pesme čiji su autori članovi žirija:
1. Tijana Milenković
2. Herman Stjepan Stojanović
3. Mirel Tomas
Međutim, žiri je odlučio da svoj angažman podvede kao netakmičarsku kategoriju i na taj način
podstakne ostale učesnike da i dalje stvaraju i neguju ovu lepu tradiciju pisane reči kroz buduća
literarna takmičenja.
