Srećna vam 2021 g. Živeli!

 Dragi pratioci poznati i ne poznati koji su upoznali ovu stranicu i mene koja sve ovo radi redovno od 2007 godine. Te godine sam osmislila ime ovog udruženja i društva koje se u Beču bavi pisanom rečju i našom kulturom. Ne zato što smo Srbi ili već odavno austrijski Srbi već i za to što sam shvatila da je naša kultura koja je nastajala kroz vekove i od mnogih drugih kultura osporavana i uništavana a ipak opstala – vredna očuvanja.I Kinezi čuvaju svoju kullturu hiljadama godina duže nego mi! Kultura  nisu samo spomenici, oni su dokazi od kada smo se uzdigli i bili narod sa svojim nazivom Srbi, već je i jezik, način života, hrana koju volimo i zabava koja je prepoznatljiva a to je, da smo muzikalni i da nam je pesma sve kao i muzika i uz svaku radost i zabavu – neizostavna. Primetićemo da i naša braća po krvi – ali ne i po veri ,muslimani i hrvati  a i ostali koji govore naš jezik nisu drugačiji, još se može primetiti da su i više i bolje očuvali starije običaje i od centralnih Srba. Sve je to lepo i sve mi to volimo i ako nas dele granice, državni nazivi i zločini koji su počinjeni i koje bi trebalo jednom za sva vremena staviti na čistinu. Samo u tom slučaju bi bilo lakše da živimo i jedni pored drugih. Pored svega toga mi smo tu jedni za druge. Nikad i niko od nas neće pojednica koji nije Srbin drugačije primiti u svoju kuću nego kao rođenog brata i da u tom trenutku se ne razmišlja na ono šta je se desilo prilikom rata već samo na osobu sa kojom lično kontaktu kao čoveka. Ali mi, koji smo otišli iz svoje zemlje i postali neki novi građani druge države, možemo sada samo još održati i ovde svoju kulturu, jer kad smo pod Turcima 5 vekova održali- zašto ne bi bilo moguće i zauvek očuvati ono što imamo. 
Truditi se za prepoznavanje našeg bića u drugim zemljama i to prenositi na svoju decu koja u većini neće ni govoriti naš jezik je naša obaveza i poruka naših slavnih predaka koji su živeli po svetu i bili naučnici a ostali Srbi.Činimo to za decu koja govore naš jezik, oni su u stvari  naša daca i mnogi od nas imaju decu koja će odmah u prvoj generaciji odustati od svog jezika, zato je naš trud bar za one koji su čvrsti u svojoj ličnosti i koji će to nositi dalje, zato ćemo reći da su to naša daca  koja govore naš jezik. Ni Srba nema onoliko koliko ih stvarno ima, nema ih iz jednostavnog proračuna jer oni koji ne stoje iza svog porekla i ne praktikuju ništa više od onoga šta su doneli oni ili njihovi roditelji, oni su izgubljeni deo naroda. Upravo zbog toga trebamo više poštovati one koji nisu izgubljeni i koji podnose velike žrtve da bi se istakli kao Srbi i srpska kultura u ovoj zemlji koja isto tako nije više tuđa jer su nas i oni prepoznali i prihvatili ili bolje rečeno tolerisali  a  mi još bolje  cenimo i tu državu ali ne zaboravljamo svoje!To želim svima koji dolaze iz bilo kog kraja sveta. Činjenica je da onaj koji ne ceni svoju kulturu on neće nikada stvarno znati  i poštovati ni jednu kulturu niti će ikada znati i šta se podrazumeva pod kulturom. Zato vam poručujem za ovu nastalu godinu 2021., da više primećujete ko smo to mi koji se uporno bavimo našom rečju i iznosimo pred javnost da se zna da čuvamo svoje ma gde da bili.U Beču, nije lako jer podrške nemamo i većina naših smatraju da je pored toliko TV programa iz „zemlje“, suviše malo da se eto u nekoj manjoj zajednici bavimo nekom pesničkom reči,  glumom ili etno dešavanjima – naprotiv to je veliko baš zbog toga, što mi tu na tom mestu učimo i Austrijance da nas prihvate kao njihove. Sav uspeh zavisi od toga koliko smo veliki brojčano i tu nas onemogućavaju oni koji to nisu još shvatili. Nadam se da će se javiti oni koji su za moj rad i koji će me podržati svojim prisustvom a i svojim idejama. Pozivam vas da ne budete udaljeni već da nam se javite i pišete. Da dodjete u klub koji radi nedeljom od, 16 h, na Albin Hirschplatuz 1. u 1110 Wien (naravno posle epidemije) Sretna nova godina 2021 i pišite mi na: [email protected], [email protected] ili na Facebook :mirel tomas