Ljuba Stefanovic je rodjen i živi u selu kod Arandjelovca, u Srbiji.Radio je kao novinar u jednom fabrickom listu ali je posle privatizacije preduzeća ostao bez posla.Sudbina koju nažalost deli sa velikom većinom u Srbiji. Čiji životi postaju postaju teški sa malo nade u budućnost.Neki očajavaju a neki pišu. „Piše da bi reko što je nerečeno, da bi ostavio trajnu poruku na papiru i da bi ostao budan u ova teška vremena kada se više ne pitamo, čega još ima. Jedino što ima je reč koju još nije izgovorio i koja je negde na pomolu. Sve što je napisao samo je deo onoga što ima da objavi. Ja vam od toga objavljujem samo nekoliko.U njegovim pesmama se krije prošlost, sadašnjost a možda još daljna budućnost. Nije lako zamisliti ono kako je pisac dosao do tog saznanja, koje su proizvele ove reči a još teže je zamisliti one koji tako žive. Naravno da je to teško, ali u nekim njegovim pesmama je to kristalno jasno. , Navodi nas da shvatimo ono što je pisac hteo da kaže, kada je napisao tu svoju misao. Svaka pesma je jedna priča. Jer ako pesme nemaju priču one su onda zabavna sanajarenja , ne moraju biti manje interesantne ali pesme koje imaju svoju priču kao ove njegove one ostaju kao istorija u molom. Nije to jedini razlog što sam upravo odabrala da o njemu pišem pored toliko etabliranih pisaca.Moj razlog je to što je on napisao ono što pogađa većinu i što objavljuje tek u zrelijim godinama njegovog života. Nisam ja jedina otkrila znimljivosti u njegovih pesama. Nedavno je objavljeno nekoliko njegovih pesama u Almanahu za koje je na sajmu u Beogradu dobio sjaajne kritike, neke od njih su:(,,Jubilej beznačajnog činovnika,, ,,Tiket,, ,,Tu sam,,Opservacije posrnulog andjela,, i ,,Ja u visokom društvu,, ).Ja ću vam nekoliko njegovih pesama postaviti na čitanje, tako da možete i vi sami da nam se javite sa vašom cenjemom kritikom.
urednica: mirel tomas Ps. unapred se ispricavam za lektorske greske bilo u pesmama ili u tekstu. hvala
