Marko S. Lopušina, novinar i publicista. Lopušine su Trebješko bratstvo Jokanovica iz plemena Drobnjaka. Imalo je i nadimak Lopušine, jer je junak Vuk Jokanovic “sekao turske glave kao lopure”… Lopušina (Jankovic), ranije Jokanovic, grana Gavrilovica (Trebješana ispod Trebjese) – Nikšicana, nastanjeni u Strugu i Sirovcu (Drobnjaci) i drugim mestima odjen 1951. godine u Raškoj, Srbija. Završio osnovnu školu i Gimanziju u Brusu i Fakultet politickih nauka u Beogradu. Nije clan nijedne stranke. Oženjen je i ima sina. Radio u listu „Sekundarne sirovine“ 1976. kao novinar i urednik, u listu „Zdravo“ 1978. kao novinar, u magazinu „Intervju“ od 1981. kao novinar, urednik, a 1997. bio i glavni urednik. A potom urednik u magazinu „Profil“ (1999.) i lista “Nedeljni telegraf” (2008.). Danas je reporter VECERNJIH NOVOSTI – www.novosti.rs
Bio saradnik „Politike“, “TV Politike”, „Ilustrovane politike“, „Revije 92″,“TV novosti“, “Evropskih novosti”,“Dnevnika“,“Jedinstva“,“TV Politike“,“Arene“, „Starta“ i “Profila”/“Dame”. Danas saradnik portala „Serbiana“, „Ogledala“ iz Cikaga, „Srpskog glasa“ u Melburnu, „Novina“ iz Toronta, Srpskog radija u Los Andjelesu i Sidneju, Srpske zajednice u Mariboru i portala u Hrvatskoj i Makedoniji.
Autor pedesetak feljtona o iseljenicima, obaveštajnim službama i delinkvenciji. Uvršcen u knjigu „Ko je ko u Srbiji“. Uvršcen u ediciju Kongresne biblioteke u Vašintgonu za 2008/09. godinu “Who is who in USA and Canada”.Clan Udruženja novinara Srbije, clan Udruženja književnika Srbije i clanUdruženja ribolovaca Zemun. Clan Kongresa srpskog ujedinjenja iz SAD i clan asocijacije Srpska veza iz Beograda. Pocasni clan Tesline naucne fondacije u Filadelfiji od 2012. godine.Dobitnik nagrade “Laza Kostic” Udruženja novinara Srbije za 2002. godinu i vlasnik zlatnog prstena UNS kao jedan od najboljih novinara za 2004. godinu.Dobitnik Priznanja izdavacke kuce “Narodna knjiga” u 2003. godini kao najbolji publicista u Srbiji i Crnoj Gori. Dobitnik Bronzane povelje na Internacionalnom festivalu reportaže 2004. godine u Somboru. Dobitnik Zlatne znacke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2008. godinu.Nosilac ordena Vuk Stefanovic Karadžic za doprinos novinarstvu, srpskoj kulturi, informisanju i ocuvanja identiteta Srba u dijaspori.Saradnik SANU i Matice srpske na SRPSKOJ ENCIKLOPEDIJI, poglavlje o iseljenicima i dijaspori. Autor je niz knjiga ja sam izbrojala 45 ako je tako!?.
U Beču sutra predstavlja svoju novu knjigu Ubice u ime države
Izdavac: Prometej, 2012
Srbija je danas jedina evropska zemlja koja nije zakonski regulisala oblast tajnih dosijea službe državne bezbednosti i koja skriva krvave stranice vlastite istorije. Naime, za Srbiju se decenijama govorilo da je policijska država. Ova tvrdnja je plod višegodišnjih stradanja srpskog i jugoslovenskih naroda od političke policije, zaštitnika prvo sistema Josipa Broza, a potom režima Slobodana Miloševića.
KRVAVA TAJNA
Kada je krajem marta 2012. godine u Evropskom parlamentu povodom rezolucije o evropskim integracijama Srbije održana debata o uslovima koje treba da zadovolji zvanični Beograd, preporučeno je otvaranje pretprijemnih pregovora o napretku. Kako je rekao evropski komesar za proširenje Štefan File, tokom debate u Strazburu poslanici Evropskog parlamenta su zatražili da se Srbiji što pre odredi datum za početak tih pregovora. Tekst rezolucije je sačinjen na osnovu izveštaja Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.- Pod hitno treba da se nastavi posao oko uklanjanja nasleđa bivših tajnih službi iz doba komunizma, kao i otvaranje nacionalnih arhiva, naročito UDBE.Evropski parlament zahteva od Srbije da se otvore dosijei tajne policije, okonča rehabilitacija i isplate odštete ljudima stradalih u političkim i policijskim procesima i progonima. Otvaranje dosijea nije uslov da Srbija dobije datum za otpočinjanje pregovora sa EU, ali kada budete krenuli u pregovore, prvo vas čeka otvaranje poglavlja 23 u okviru kog je i to pitanje – izjavio je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.Srbija je danas jedina evropska zemlja koja nije zakonski regulisala oblast tajnih dosijea službe državne bezbednosti i koja skriva krvave stranice vlastite istorije. Naime, za Srbiju se decenijama govorilo da je policijska država. Ova tvrdnja je plod višegodišnjih stradanja srpskog i jugoslovenskih naroda od političke policije, zaštitnika prvo sistema Josipa Broza, a potom režima Slobodana Miloševića.I Tito i Sloba su imali svoju agenturu, specijalne odrede i jedinice za tajne likvidacije svojih političkih protivnika. U vreme FNRJ i SFRJ to su bile službe bezbednosti poznate po svojim skraćenicama i zločinima, koje su se krili iza oznaka – OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda), UDBA (Uprava državne bezbednosti) i SDB (Služba državne bezbednosti). Uz njih je delovao vojni odred KNOJ. U doba SRJ i države SCG političke neistomišljenike progoinili su RDB (Resor državne bezbednosti) i JSO (Jedinica za specijalne operacije).Broz je imao svoje državne ubice, likvidatore, koji su ubijali pripadnike nacionalnih snaga, jugoslovenske emigrante po svetu i domaće neprijatelje po Jugoslaviji i Srbiji.- Dokazano je da su Britanci odobrili Titu likvidaciju srpskih nacionalnih snaga. Da su političari Aleksandar Ranković, Slobodan Penezić u Srbiji, a Mitja Ribičić i Milka Planinc lično učestvovali u ubijanju odbeglih pripadnika nacionalnih snaga u Kočevskom rogu i Blajburgu 1945. godine. Josip Broz je naredio da se omogući upad hrvatskih nacionalista na Radušu 1972. godine, a potom njihovu likvidaciju, da bi ojačao svoju vlast. Titovi naslednicu su za ekzekucije nad emigrantima krajem prošlog veka počeli da korisite ljude iz podzemlja. Brozov sledbenik Stane Dolanc je naredio ubistvo Stjepana Đurekovića, direktora u INI, jer je odao Nemacima tajne o vojnim rezervama goriva i potom kao ministar policije odobrio likvidacije desetine emigranata u inostranstvu – tvrdi Bože Vukušić, koji se bavi izučavanjem krvavih tajni sakrivenih u dosijeima tajnih policija.Vukušić u svojim knjigama pominje identitet likvidatora u ime država – Bogoja Panajotovića, Vinka Sindičića, Iliju Stanića, Željka Ražnatovića i dvadesetak drugih.Milošević je kao likvidatore koristio članove agenture, parapolicije i mafije, koji su izrasli u monstruozni zemunski klan. Ova policijska banda je ubila Ivana Stambolića, Slavka Ćuruviju, Dadu Vujasinović i Zorana Đinđića. U zatvoru se zbog počinjenih zločina u ime državne vlasti nalaze bivši šef tajne policije Rade Marković, pukovnik policije Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i ostali uhapšeni članovi JSO i zemunskog klana. Kontinuitet državnog terorizma koji su koristili Josip Broz i Slobodan Milošević trajao je sedam decenija. Taj teror je bio veoma surov. Za sedam decenija koliko su se komunisti i socijalisti krvavo obračunavali sa svojim političkim protivnicima, prema slobodnoj proceni istoričara, ubijeno je u Jugoslaviji oko pola miliona ljudi. Srbija je prepuna grobnica žrtava građanskog rata, koje se još istražuju. Likvidirano je i 128 političkih i javnih ličnosti u emigraciji i otadžbini. Međutim, o naredbodavcima i izvršiocima tih ubistava se ćuti Deo političkih stranaka i javnog mnjenja traži da se dosijei policije otvore i krvava tajna otkrije. Profesor Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta „Union“ iz Beogradu smatra da je neopotrebno obelodaniti zločine iz davne i skorije prošlosti, zaštititi ljudska prava žrtava, ali i njihovih likvidatora. Autor ovog dela se slaže sa tim predlozima, traži da se obelodane imena i dosijea likvidatora. Nikoga lično ne prozivam, niti ga osuđujem, već samo koristitim profesionalno pravo da postavim pitanja koja traže iskrene odgovore. Imena i prezimena ljudi, koji su osumnjičeni kao „patriote koje su ubijale zbog državnih interesa“, pominjem onako kako su već korišćena u javnosti na mnogo načina !- Ko su bile ubice u ime države sa prostora bivše Jugoslavije i sadašnje Srbije?- Koliko su i koje ljude oni likvidirali?- Šta u tajnim dosijeima Brozove i Miloševićeve političke policije piše o ovim likvidatorima i njihovim žrtvama?- Da li su tajni dosijei državnih ubica uništavani?- Mogu li se ti dosijei rekonstruisati?- Može li se na osnovu tih tajnih dokumenata i dosijea tim državnim egzekutorim suditi? Mogu li se njihove žrtve ubica u ime države rehabilitovati?Sve su to pitanja na koja se traže odgovori od demokratske vlasti. Nova vlas već dvanaest godina izbegava da otvori tajna dosijea i otkrije najveću srpsku krvavu tajnu. Kako preispitivanje rada tajnih službi Jugoslavije i Srbije nikada u Beogradu nije zvanično ozakonjeno, a ni započeto, na otvaranje duže od decenije čeka oko 100.000 postojećih dosijea. Hrvati i Slovenci su učinili napor da otkriju istinu o tajnim ubistvima koja su počini pripadnici službi državne bezbednosti. Nemačka je pokrenula u skorije vreme nekoliko sudskih procesa protiv naših državnih likvidatora, koji su ubijali političke emigrante u ovoj zemlji.
Samo Srbija ćuti!?
Ova knjiga treba da podstakne proces preispitivanja tajni naše prošlosti. Da upozori da je skrivanje policijskih dosijea nova vrsta zločina, a da stari ne zastarevaju. Srpski narod koji je glasao za promene i demokratiju ima pravo na punu istinu?
Autor
Beograd, Vidovdan 2012.
(Preuzeto sa sajta, Marka Lopusine)
Marko Lppusina u Beču 18.01.2013 u 19 h 10 Pernerstorfergasse 88
urednica: mirel tomas