ПЕСНИШТВО

GLEDAJ ME!
Gledaj me!
Gledaj dok me pčelice maze,
zalivaju i paze.
Gledaj me.
Samo me gledaj i videt ćeš svu
svetlost sunca u mojim cvetovima,
možda još mnogo toga ima
u mojoj radosti, samo me gledaj,
dok sam još u cvatu lepe zlerosti!
Padaju mnogi na moju bujnu cvetovinu
Vešaju njihove slomljene grane preko mojih,
nemćni da se dignu i da odu tamo
odakle su i došli, još manje moćni da ostanu
Zaslepljeni su šarenilom ali ne vide sjaj,
koji je samo za tebe vreo,
gledaj me, gledaj, jer me hrane tvoje oči,
gledaj me, jer ja ću možda već sutra
zauvek proći.
Autor:Mirel Tomas 10.7.2020
ZVR-Zahl:420718911

Вилина долина
(Добрици Ерићу)

Растеш из праха,
да не угасну сећања.
Поноћним каменом
спашаваш птицу,
да се не распадне
од плача вољене земље.
Зид од сунцокрета,
сопственом сенком чуваш.
Стихом пркосиш тамној слици,
заривеној у незнаном кристалу
домаћег мириса здравице.
За трајни отисак,
у зрак Сунца уливен,
моћни је тренутак нашег руковања
у вилиној долини,
док о Србији, певаш у Стигу.
Трајеш,
а слојеви времена нескладни.
Не повијај леђа, Добрице!
Баци нам плави осмех,
да дете, коме заједно наздрављамо,
расте радосно, у твојим римама.

Aутор: Зорка Стојановић

BLISTAVE KAPI
Uzalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Ko god mi svrati na konak sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.

Kad stresem se sa blistave kapi
Uskršnjeg vina tvojih godina
Zemlja će preda mnom da razjapi
Bezube čeljusti pukotina.

I zalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.
Dobrica Erić

S Oj Moravo

Što Bi Bez Srbinja
Oj Moravo, što bi bez Srbinja,
što bi Srbinj bez srca junačka,
što bi junak bez desnice ruke,
što bi ruka bez te sablje britke,
što bi sablja bez vešta kovača,
što bi kovač bez tog tvrdog gvožđa,
što bi gvožđe da g’ u brdu nije,
što bi brdo da mu gore nije,
što bi gora da nema drveta,
što bi drvo da ne ima lišća,
što bi lišće da mu tica nije,
što bi tice da im pesme nema,
što bi pesma da od srca nije,
što bi srce da milosti nije,
što bi milost da mladosti nema,
što bi mladost da devojke nema,
što devojka kad joj venac uzmu,
što bi venac bez ljupkoga cveća,
što bi cveće bez te rose sjajne,
što bi rosa bez zorice bele,
što l’ zorica bez brata sunašca,
što bi sunce da mu neba nema, —
što ćeš, pesmo, što ćeš, srce moje,
daleko je vedro nebo tvoje.
Branko Radičevic

Drage poete

Vi ste kao malo dete
Moram da vas pazim da vas ne zaobilazim.
Jer onda će biti ljutnje i šutnje do mile volje
ali zašto bi kad može bolje.
Nedaj te Bože da neko – nekog pogleda preko
bilo blizu ili daleko, ond bi crko popreko!
To su bile moje brige pa se razbleh
od tuge i muke.
Za malo da se i ne vratim više jer
mi se loše piše kako čika doktor
kaže ali na sreću ni te njegove reči ne važe.
Kako bi mogla da ne dođem više i da vas
ne sakupljam mlade i držim ko kap vode na dlanu.
O, Bože moj dokle ću biti hrabra i voleti poete
Dokle ću vas sakupljati kao odbeglo dete?
Koji sam ja izaslanik na ovome svetu,
pa vas volim više neg svoga „Petu“
A, Vi – baš vas briga gde ste i sa kime ste,
važno da je „selo veselo“
Imate i Janka i Marka kolibu, Strevu i Cecu
Nema vas nigde bar jednom u mesecu,
da se setite nas svoje Mece, Bece i Poete
pa da ovamo pojurite ali da ne žurite.
Da vam se slučajno ne polome noге
Donesite samo vašu dušu
jer vas čekam ko ozeblo sunce
da vidim šta vam se piše i kako ko se diše?
Zato drage poete budite veliki ili mali
ali kraj je šali.
Treba da se radi!
Vreme brzo teče i ostaje iza nas
a nigde na svetu
da nam se čuje glas.
Ovo je jedini spas za sve nas
Nema odustajanja
Ne važe opravdanja
Samo duhovna bogatstva su imanja.
Pokaži svoja znanja.
Zapiši još koju lepu,poruku, pesmicu ili priču,
ovekovečimo je u ovom druženju:
Mi smo vi i vi ste mi zato vas voli
vaša Mirel Tomas
„Sakupčljač bečkog perja“

Pesma koja je na literarnom
takmicenju u Becu dobila
prvo mesto.
KRIK
Tamo u zavicaju dok tisina jeca
i zrak sunca greje kozu zmijskog svlaka,
dok zarasla njiva pod korovom sanja
pozlacena zita s krunom rujnog maka,
misao mi jedna u krik se prelama:
– Sta se ovo, ljudi, dogodi sa nama?

Kruze crne ptice nad zaraslim vrelom,
u drac uronila staza svaka znana,
pronikla kupina na skolskome pragu
i cigla se kruni s napuklog odzaka,
misao mi jedna u krik se prelama:
– Sta se ovo, braco, dogodi sa nama?

Niz puste pasnjake polegnula trava,
i groblja zarasla, zanemela zvona,
tek u sumrak prhne jato slepih miseva
i zloslutno negde oglasi se sova,
misao mi jedna kriknu na sav glas:
– Puste nam kolevke, a trazimo spas.
Ana Scholn-Jankovic

******************************

На сајму књига 2016 год.
у Београду, а на штанду
Књижевне омладине
Србије, наћићете
збирку песама „Исповест хартији“
младог аутора
Саше Маринковића.
Ево и једне
његове песме …

Stjepan Herman
Julski gost
Ja nosim topli zapećak svog zavičaja
u jurišni deo zapadnjačke ziime.
Moje njive pobacile potomsstvo
kao očajna panuštena devojka.

Ni novi mercedes ne može da obraduje
moju neutešnu majku, koja traži svoje pravo
da umre na rukam asina.
Otac mi svake godine sve duže zadržava
na pozdrav pruženu ruku.

Ja samjulski gost „rodjenene kuće“.
I roda se duže zadrži na mom odžaku.
Selice su brže od mojih bečkih pisama .
Iskrivljena, dobro poznata slova mi javljaju:
Jabuka se osušila, vukovi prošle zime
rastrgli malog šarenog psa,
što nam čuvao dvorište.

A, šta ja da pišem? Kako da im kažem
da ih volim sve, od sasušene jaruge
do vrha rascvetanog jablana,
od musavog derana do najstarijeg čobana.
Oni su moj dan pun slatiša,
meja usamljenička suza, oni su,
oni su…Radost mog jula.
(C)Stjepan Herman

ПРИШТИНА

Још једно њихово: „ Никад извини!“
Још једном попут…Бесних паса…!
Ударише на светињу у Приштини!
Подметнуше пожар у храму Светог Спаса.“

Показаше опет каква су изопачена раса!
Опет доказују да им ништа није свето!
Примитивна,паганска и заостала маса!
Учинише још врелијим ,ово лето..!

И није ово случајних околности,сплет,
Да се нашој вери,ругају и смеју..?
Користише је…И као јавни тоалет!
Тек да,нечим,мржњу подгреју.?!

И није ово,да први пут,светињу скрнаве!
Снимаше у овој цркви,и непримерене спотове!
Не поштујући ништа!Из чисте забаве!
Понашање које,одликује скотове!

Поздрав Николи
Тесли при доласку му у Београд
Не знам шта је, јел’ суштина
Ил’ то чини само мис’о
Чим смо чули долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о.
На што жице спроводнице
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).
Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу – сину ;
Најсвежији лист му трепну
Па одлети у даљину.
Ти нам Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.
И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебником.
Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја
Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нама биће веза,
А даљине нема, нема.
Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.
Ovu je pesmu napisao
J.J. Zmaj u čast dolaska
N. Tesle u Beograd 1892 godine

13178764_1178585992160976_6289184362388997670_n

Velibor Antanasijevic
08.05.2016 00:56
Velibor Antanasijevic

JADRANKA

U mojim si mislima lepa kao onog leta.
U zenicama oka, slika gracioznog hoda
dok bosa gaziš po plaži, a stopala ti do
članaka u mekan, sitan pesak uranjaju.

Kraj mene prolaziš, njišeš oblim bokovima,
neprimetno mi namiguješ, a trzajem glave
kao da me zoveš da te sledim do one stene
koja jednim delom visi iznad vode morske.

Pratim te bez reči, kao da si me začarala,
opasna vrtoglavica me hvata od lepote
koja ispred mene, lagano peskom korača,
zastaje mi dah, ne mogu da dišem normalno.

Spretno se penješ na stenu sa zadnje strane
približavaš se do ivice koja je nad morem
zastaješ, svu odeću sa sebe polako svlačiš
anđeoskim zvonkim glasom tada progovaraš:

„Gledaj lijepi stranče kako ću poletjeti
pa ćeš i ti nakon mene isto to uraditi
odozdo, iz vode ću te tada posmatrati
zatim ću ti nešto prelijepo pokazati,

što sam ispod stijene još odavno sakrila
a želja mi je da to sa tobom podijelim.“
– Najpre reci lepotice, kako se ti zoveš?
„Jednostavno Jadranka – djevojka sa Jadrana“
Velibor Antanasijevic
08.05.2016 00:57
Velibor Antanasijevic

PRAZAN HOD

Uključiš mozak
pomisliš da možeš
nešto pametno da stvoriš,
želja u tebi velika
kad pogodite peh,
misli zablokirane
krenu da se razjasne
umesto toga zbrka prasne.
Pokušaš da ih pokreneš
da im smisao nađeš
ali u glavi misao ne vidiš
ne možeš ništa da smisliš,
tad hoćeš misao da vratiš
ali ni to ne uspevaš.
Nerviraš se, u mestu stojiš,
objašnjenje tražiš
jedino što shvatiš
da „kvrc“ u mozgu imaš
sprečava te da kreneš
mislima u mestu stojiš,
mozak je u praznom hodu
Velibor Antanasijevic

Aleksandra Petrić

„Poludeo je ovaj svet“

Gde god da krenem il,
kako god da se okrenem,
svi pisu poeziju i prozu,
veliki pesnici a obični ljudi.

Svake nedelje nova promocija,
knjiga puna poezije i proze
kao prava zeza
ni od čega se ne preza

Pitam se, zar postoji toliko reči
da se sa njima sve leči,
Ko je veći filozof,
a ko napravi najbolji hir,
i, ko li je imao najboljji šešir ?

Kako to sve ide jedno uz drugo,
a nekad bude i predugo.
Čim se sastanemo i vidimo
sam Bog zna, ko će brže ko će bolje
nek se čuje , vazno je da se da recituje!

Pesme je kao iz rukava ispadaju
veliki ponos pisca, kao cvet beo
I, ako niko ne zna sta je time reći hteo.
Da nije dobro niko ne kaže,
svi moraju da im to dobro uvaže.

Kao filozofi pravi kolebaju se i smišljaju reči,
šta bi ipak mogli dobro reći.
Da velikom pesniku ne pokvare nadu
Napisao pesmu i nahranio svij Ego,
I sada mu svi trebaju priznanje da dadu.
Živeo pisac!

Autor. Aleksandra Petric, 05. 05. 2016
Uredila, Mirel Tomas

Petar Malbaša

Sanjao sam
Sanjao sam,da sam nastupio sa svojim,
pjesmama,kod Bečkih poeta,slavuj je
to obavijestio pjesmom kod cijelog,
svijeta.zvijezda Danica je za Mirel,
posula cvijeće po drumu,Marija i
Petar od sreće,Mirel izabraše za
kumu.Publike je bilo,kao kad se
Bečki valcer pleše,narod je srcem
mahao,Mirel i poetama,prepun sreće!
Autor:Petar Malbaša.Osijek
Mirel od Marije i Petra s ljubavlju!

Zorka Cordasevic

Ne dam nista sto je moje

Ne dam jezik roda moga
za bogatstvo cijelog svijeta,
ne dam vjeru pradjedova
sto je mrze,sto im smeta.

Ne dam himnu Svetog Save
od svega je vise volim,
ne dam svijeto jevandjelje
gdje se kajem,gdje se molim.

Ne dam moju krsnu slavu
cuvacu je ko zjenicu,
ni ikonu krstitelja
ne dam badnjak ni cesnicu.

Ne dam Vraca,r zvijezdu sjajnu
rod mi vodi kroz vijekove,
cirilicu ne dam Vuka
ne dam gusle Filipove.

Ni andjela Bjelog ne dam
pod krila mi rod sklonio,
ne dam Zicu ni Decane
gdje je Lazar vino pio.

Ne dam zemlju Metohijsku
sto je tudjin svojom zove,
ne dam bozur ni Kosovo
ne dam krune Dusanove.

Ne dam moju Svetu Goru
ni njezine svijetle lavre,
ne dam nista sto je moje
ne dam moje Pravoslavlje.

Zorka Cordasevic

VEČE

Ozbiljan,kao grčki filozof,
čuči mesec na grani punoj granja
Sa one strane brega, duva veče
u tamno-sivi bubanj

Vekovima istrenirani potok
trčka neosvrćući se na valovite
i virovite nestašluke svoje dećurlije

I, za tri buketa vrbini senki,
tvoje me oči čekaju,
da zaposednemo noć.
Cvrčak već započeo svoju uvertiru

Razigrali smo se tamom.
Noć nam vršlja po kosi.
Uspavali smo starog
vilenjaka, što budi dan
Na svetu smo beskrajni.
Samo mi.

autor: Herman Stjepan-Stojanovc

Cvetaj cvete !

Cvetaj cvete lepotom,
plamti sjajnim grohotom.
A, ti čoveče! Živi dok živiš,
ugleda vrednim životom!

mirel tomas

LJUBAV

Ljubav je ruža crvene boje
Vatra što pali to srce moje
Ljubav je ljubav i ništa više
Ljubav se čita,
ljubav se piše

Nije važno da se kaže, ljubav
Za koju se ratuje
Za koju se diše
I ništa jače od jubavi nije
Za ljubav se peva
Za ljubav se pije

Ljubav se pamti,
sve jače i jače
Za nju se živi,
raduje i plače

Ljubav je i onda,
kada usne ostanu neme
I ne kažu ni jednu reč
i kada je u srcu bol
Ona je sve, za šta živim,
Ona je život moj !

Dženana Gruendorf

SUDBINA

Nije uvek onako
kako se sanja –
samo sudbina.
Svih želja, planova
u sekundi nema-
i to je sudbina.
Budim se
nakon divnog sna,
a sve samo boli –
prosto dudbina.
Ali dok ljubav
u meni niče,
i nada u srcu
još slatko zri,
svoj život ću voleti,
i ako boli,
i sanjati o jednoj ruci.
Moja sudbina.
Aleksandra Obradović
Čirkin

USPOMENA

Zvala se Gordana –
Goca Maksimović
rođena na Sretenje ,
a sutradan
umrla u 36 godini….
(Nnjen brat Siniša
čuva njene pesme)

SEĆANJE
Još dugo u srcu
zvonila je tuga
kad usahlo je nebo
i taj venac žuti.
Kroz prostore
modre venula
je duga i sećanje
na te*
i na pogled ljuti .

A bolna je duša
grcala sve jače
zbog varljivih snova,
svakidašnjih šutnji.
Nisi znao da i srna
kad kada zaplače
u toj toploj šumi
nekazanih slutnji.

Ponekad u zoru
puna mutnog daha,
ispijena do dna,
kao čaša vina,
šaptala sam sebi
prkosno bez straha,
da, bio si samo
slatki vrč pelina.

PORUKA
Htela sam reči
drhtave i plačne.
Vedrinu jutra
što cveta,rudi.
Kome su pošle
te ruke drage
kud misao
ti vri i bludi ?

Zar u tome
kobnom trenu
duša ti zažele
toplije skute?
Oh, što dirnu
u bolnu ženu
te ne mogu
naći one svetle ,
daleke pute?
Gordana Maksimovic

BRANKO KARAKAS

Žilu starog hrasta
žedna zamlja hrani
Kap treperi lišće
na uveloj grani
Čeka da grom
sruši ogoljlog diva

U dubini srca
virovi se glože,
Ko će privi stići
da mu pomoć pruži

Iz te stare žile
mladica se javlja,
Prkoseći svima
raste u visine
Izglednjela jata
osmijehom pozdravlja
I radosnim ćumom
razgoni sve tmine.

Uzalud joj prijete
ljutog groma vatre
Njen krvotok juri
sve brže,sve ludje
da izvida rane,
svaki bol da satre
I u ponor srca
pogjednički udje.

Branko Karakaš
F. Josef K.Haus
2004

„Da smo ovo znali

ne bi ratovali“

OVO JE CELA PESMA

ŠTO JE MALO POZNATO.

Narodna pesma,
„,U lijepom starom
gradu Višegradu“,

koju je pevao i snimio
Himzo Polovina, kome se
nije svidela ljubav između
Muslimanke i Srbina pa je
izbacio ovu treću strofu.
Kasnije, kada je ploča 61
godine postala naša prva
zlatna ploča, autor
Dragiše Nedović
se pobunio i tražio da
se vrati ova strofa.
Ali u tadašnjoj Jugoslaviji
to nije uspelo, ostao
je potpisan kao autor ali

sa skraćenom pesmom.
Tek pre tri godine kada
se u emisija RTB, pojavio
zahtev za ovo umetničko
delo u kompletu – ostvarena
je i ta želja i sada imamo sve.
„Kasno je – jer možda ne bi
ni ratovali da smo znali „

U lijepom starom gradu ..

U lijepom starom gradu Višegradu
gde duboka Drina vjekomima teče
Ostade mi sam tužna uspomena,
ašikovat s dragom skoro svako veče

Ali jutros slušam pjevaju slavji
na Vikavcu brdu grada Všegrada
ustaj curo mlada ružo procvetala,
već je zora rana Drinu obasjala

Ustaj isprati me -moram da putujem
u Srbiju idem svome rodnom gradu
Zbog tebe ću Kiko večno da
tugujem zašto sam te mladu
ostavio samu

Evo sam ti došo sjedim na Vikavcu
slušam Drina hući novi dan se
sprema,sve je kao nekad pjevaju
slavuji samo tebe draga na
Vikavcu nema

Višegrade grade gdje je moja draga
ko da samnom srećna nikad nije
bila, gledao sam Drinu dok me je
ljubila,zar je naše noći već zaboravila

„Da smo ovo znali – nebi ratovali“

NJEGOVA PESMA

Ni ja nisam živeo
bez ljubavi.
Imao sam mnoge
dragane,
te ja ih nisam birao,
nego kako je koju
slučaj doneo.
Kad ih se sada,
jedne po jedne,
redom sećam,
i sam se čudim
kakvih sve ima.
Mnoge su mi dugo
pisale i nadale se,
ali su se konačno
sve poudale,
videći bezizglednost
moga života.
Samo jedna me je
odmah ostavila,
jer je uvidela
da u ljubavi
sve uzimam,
a što manje
dajem.
(1921 Andrić.)

Blaga i dobra mesečina

Blaga i dobra mesečina,
što pada, ko molitve
matera naših po grobovima
zaboravljenih
milostiva je uteha onih,
koji nerado pod suncem hode.
Mesečina.
Kod prožme svi
i snuždeni oblak
i on bude beo i lep,
ko latica divnoga cveta.
I sivi, snuždeni oblak!I
licima usedelih devojaka
daje lepotu zaboravljenih noći,
mladosti snova i sveća
i očima tužnim sjaja strasnih,
davnih ašikovanja.
Mesečina. Majka nevoljnih,
sestrica onih koji vode,
ulazi u srca paćanika
i diže stare, suzne spomene,
ko svele ruže iz prašnih knjiga.
Svi koji mnogo stradaju ne
vole obesno sunce.
Mesečina. Njena je molitva
srebrena nad grobovima onih
koji su žalosno umrli.
Ko miris neznana cveća
ona je bolesnim,
ko bledi prsti devojke
miluje obraze samotnim,
ko ritam starih pesama
zvoni u srcu nesrećnih.
Blaga mesečina,
sestrica ljubavi
milosno zove
sebi turobene.
Ivo Andrić

Letnje noći

Znaš, ponekad i
ove letnje noći
bez tebe
umeju biti tako
hladne i tihe…

Ponekad mi vetar
šapne reči,
A ja ih ne slušam
ili možda ne umem…
Ali…
znaćeš ti da
pročitaš taj sjaj u
mojim očima..

Ponekad slutim,
možda je sve
to laž…
Samo gomila
reči koje se
skrivaju u meni i
gnezde u srcu,
pogledu tvom…

Možda je ovo
samo san?
Kad zatvorim oči,
osećam,
kao da si tu,
još sve na tebe
miriše…
Autor:
Dragan Pjevac

KRIK

Tamo u zavicaju dok tisina jeca
i zrak sunca greje kozu zmijskog svlaka,
dok zarasla njiva pod korovom sanja
pozlacena zita s krunom rujnog maka,
misao mi jedna u krik se prelama:
– Sta se ovo, ljudi, dogodi sa nama?

*****************

ПЕСНИЧКИ АРХИВ

Tebi govorim,tebi ženo ,dete
Milena Micaletto
,,Ženi“
Tebi govorim tebi ženo dete
tebi što samoj sebi ne veruješ,
tebi što samu sebe proklinješ
tebi koja uvek druge sluša

Gde će ti duša,gde će ti duša?
Znam da su drugi glasniji od tebe
ali te molim sakupi onaj delić sebe,
onaj što može da se izjasni,
onaj što voli i da zakasni.
Sakupi snage robinjo
kaži sve lepo i pošteno
kaži od čega boluješ,?
Od koga dušu kriješ?
Zbog čega trpi tvoje telo,
zašto si sama svoj život ceo?

Prozbori neka bude i poslednje
dosta je laži i uvrede,
pokaži svetu ljubavi…..
Očupaj korov iz grudi tih,
neka zaori nebo svo
robinja ne stanuje više tu!

Milena Micaletto

ПРИШТИНА
Још једно њихово: „ Никад извини!“
Још једном попут…Бесних паса…!
Ударише на светињу у Приштини!
Подметнуше пожар у храму Светог Спаса.“

И није ово,да први пут,светињу скрнаве!
Снимаше у овој цркви,и непримерене спотове!
Не поштујући ништа!Из чисте забаве!
Понашање које,одликује скотове!
СашА Маринковић

_________________

Cvetaj cvete moj

Cvetaj cvete lepotom,
plamti sjajnim grohotom.
A, ti čoveče! živi dok živiš,
ugleda vrednim životm!

mitrl tomas

Odlazak odbačenog starca

Ljuba Stefanovic

Neopaženo, spusta se
list na uzdignute,
zgusnute prste
ozarene trave
Velikog vrtlara,
ne, nije vetrom
otrgnut, vreme
učinak upisuje.
I nije list dečijom
rukom dražesno
oslikan, no sasušena,
samrtno žuta
poderana nakaza,
odbačena od
razlistale grane ,
oslepljena rupama
u kojima je život zelenim
očima pisao, lepotom
davne dane slikao.

JAVOR

Doneo ga deda
iz planine, davno
dok je teglio
život uz volove.
Kad je sunce lenjo
klizilo nebeskim
plastom, reke
krišom tekle.
Zarudelog.

Posadio njega
i mog oca
koga vise nema.
Krunisani kralj
vidokruga mi je
sada otac.

Kroz lisce
na povetarcu
sapuću moji
stvoritelji.
Ljuba Stefanovic

LJUBAVI

Želim da nestane,
ali ostaje u meni,
misao sklupčena izbeđu
uzdaha i noćnih buđenja.

U mom oku je kao sena,
na krilu mi blago usnula,
po usnama namazana,
pusira u moji venama
-tražeći te.
Aledsandra Obradovic
Ćirkin

LUBAV I MLADOST
Gledamo parove mladih,
kako zagrljeni ulicama šetaju,
stisli se jedno uz drugo,
i tihim glasom pričaju.

Njihova su lica vesela,
neprestano se smeškaju,
tako im dani prolaze,
jer u ljubavi i mladosti uživaju.

Ljubav je tako snažna,
što srca mladih spaja,
a simpatije i mladost zaljubljenih,
puni su njihovih doživljaja.

Ljubav je jača od „mača“,
to je dobro poznato svima
govorilo se u prošla vremena,
pa tako je i danas među mladima.
Živko Begovć

AN DIE GÜNSTIGEN

Dichter lieben nicht zu schweigen,
Lob und Tadel muß ja sein!
Niemand beichtet gern in Prosa:
Doch vertraun wir oft sub rosa
In der Musen stillem Hein.

Was ich irrte, was ich strebte,
Was ich litt und was ich lebte,
Sind hier Blumen nur im Strauß;
Und das Alter wie die Jugend.
Und der Fehler wie die Tugend
Nimmt sich gut in Liedern aus.
Goete

Zmaj Jovina pesma

Voleo sam Srpstvo milo,
Većma nego sama sebe,
Ali sad mi je stomilije,
Jer u njemu nađoh tebe.

Mesečina, al’ Meseca nema:
Moja mila zelen venac snila,
Pak se malo u snu nasmijala,
Od toga se ponoć zasijala.

Može l’ Sunce sjati
I u mirnoj noći?
Odgovor će dati
Tvoje crne oči.

Zmaj J.Jovanovic

Podjem, klecam,
idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka’
očajnik kleti,
Zborim reči,
reči bez pameti:
„Ne, ne sme umreti!“

Vičem Bogu:
Ona je još mlada!
Vičem pravdi:
Ona se još nada!
Anđelima:
Vi joj srca znate!
Vičem zemlji:
Ona nije za te!
Ni otuda nema
mi odjeka…
Vičem sebi:
Zar joj nemaš leka?…
Idem, stanem,
ka’ očajnik kleti,
Opet zborim reči
bez pameti:
„Ne sme nam umreti!“

Idem, stanem, pa mi
klone glava
Nad kolevkom gde
nam čedo spava.
Čedo s’ budi, pa me
gleda nemo;
Gledamo se, pa se
zaplačemo;
Pa i njemu, ka’
očajnik kleti,
Zborim reči,
reči bez pameti:
„Ne sme nam umreti!“

LICEMERNA

Vi, borci za prava
životinja,
oveštali licemeri,
okanite se
tog posla,
otvorite vaše
ormane i prebrojte
koliko je njihovih
prava ušiveno
u sjaj vaših cipela,
deset, dvadeset…sto,
raskrilite garderobu,
uz neizostavnu radost
prebirajte po
kožnim jaknama,
mantilima, za
ujutru, za podne,
večernji izlazak,
posetu prijateljima…

Da li su ti stvorovi
na vašim nogama
i plećima izvršili
samoubistvo skokom
sa litice, pod
nožem, uspavani
ili dokrajčeni
nekim čudom tehnike?
Pokušaste li to
da sprečite?
Bitnije je vama
da koža nikad
ne izlazi iz mode.

Ako hodate bosi,
onda mi oprostite!

Ljuba Stefanovic

******

TALASI

Talasi dođu i odu…
Još me ima.
Sunce sija
i prži…
Još me ima.
Vetar slama
i ledi…
Još me ima.
Samo ljlubav kad svene,
iskopni iz srca,
nesajem sva.
Aleksandra Čirkin

“ BRANKO KARAKAŠ

Balkanski Bolero je
komponovao
Branko Karakaš
a melodiju je pevala
Dragana Karakaš -sopran.
Moram priznati da sam
oduševljena sa ovom
kompozicijom.
Biser za koga nikada
ne bi saznala da slučano
ne živimo u istom gradu
i da nisam bila na
promociji njegovog dela.

“ BALKANSKI BOLERO“

andante cantabile
BALKANSKOG JE SRCATUGA PREGOLEA,
STOLJEĆIMA SVOJE MIRNE SNOVE NEMA,
ZEMLJO RAZORENA,KRVLJU NATOPLJENA,
BOLOM ZAČINJENA,MRŽNJOM OPČINJENA,

SREĆO IZGUBLJENA,STRAŠĆU ZADOJENA,
RATOM ZAVEDENA, MAČE PROSJEČENA,
SUDBO NEŽELJENA,KUĆO NAPUŠTENA,
ŽUDNJOM OKRUŽENA, SUZOM UMIVENA.

NA SMRT OSUĐENA, OD SVIH OTUĐENA,
SRAMOM PONIŽENA, STRAHOM IZMORENA,
VATROM IZGORENA, POPLKJEM PROBODENA,
MUNOM ISPRŽENA, GROMOM ODSJEČENA

STRIJELOM POGOĐENJA, KRIKOM PROBUĐENA,
GLAĐU NAPAĆENA,ŽEĐU ISCRPLJENA,
SUMNJOM OSLIJEPLJENA,MRAKOM PREKRIVENA,
BIJESOM POKOŠENA, PRIJETNJOM ZAŠTIĆENA.

Herman Stjepan Stojanović

PRVI SAN

Ti sanjaj svoj san Elizabeta
uz purpuno gorki niz petica
i dvojki,
ti sanjan svoj san Elizabeta
koji ne počiva na majčinoj
dojki.

Prvi izlasci i prve štikle
otvoriće ti vreta neke nove
bajke
i prve suze pune šminke
odvojiće te za korak od
oca i majke.

Kada budeš zadrhtala ćerko
i glumila glavobolju da bi
bila sama,kradom čitala
pismo tamo neko znaj,
da su tu školu prošli i
tata i mama

Ti sanjaj svoj san Elizabeta
uz purpurno gorki niz
petica i dvojki
ti sanjaj svoj san Elizabeta
koje ne počiva namajčinoj
dojki.
Herman Stjepan Stojanović

МОЋ ЖЕНЕ

На ливади од мојих очију
У поноћ скинула се гола
Рашчешљала косу
Посуту звездама
И појахала црног коња
Испод чијих копита севају муње

Дојахала на бесном вранцу
Гола до воденице
Чврсто решена да провери
Зашто се ђаво у поноћ
У камен воденички претвара

Пустила је ознојеног вранца
Да се напије са извора
Испод њеног пазуха

Узнемирени ђаво
Који се претходно
У воденички камен претворио
Од њене лепоте у поноћ
Сасвим се људски раскаменио!

Autor:Petar MIlatovic Ostroški

Autor:Dr Vjera Rašković Zec

ZAŠLO JE SUNCE

Zašlo je Sunce moje sreće
Zašlo je Sunce sreće tvoje
Sunce nesreće ne posteje.

Mnoga sunca zadoše
BLJESKOM u OLUJI
za visoke gore
Dinaru
Prominu
Kozjak
Kozaru..

I ovog trena umire

nečije sunce
u duboku moru
nad pustim žalom
ali u mrke trstike
Krke
gdje igraju se
neka tuđa djeca.
prati ga hropac Milanov
ili krik Jovana ko se rada.

Sunce nad završetkom
Sunce nad početkom.
Hoce li i k nama
doplovit zlaćana lada
hoce li plave zore
razbudit naše
usnulo Sunce
razasjat ga u nvi dan?

Kad nam se brate
price
ispunit ce pjesmom
veseli let.

Grudi se napinju nadom
rađa se
i u nama
neki novi svijet.

Autor:Dr Vjera Rašković Zec

FIGURA BEZNAČAJNA

U šahu životnog kaosa
beznačajna sam figura
teglenje robijaša
spremna robovati
u slijepoj trci
krećem
kud me vuče srce
lüda
krivac svih zabluda
tutora ište
raskoalašeno derište.

Sporu na riječima
život me ušutkao
i-stao.

ŽIVOTNA PITANJA

U natrag se mnogo zbilo
dogodilo
za naprijed malo ostalo
život lakovjerca nasamari
gasi se i pali srcem
prekidačem
s oblakom se skitara
varalica stara
proziran mu veo
primiren vulkan u meni
proradi…

samo su dva pitannja žiža
luda:
Odakle?
Kuda?

Autor: Vjera Raskovic Zec

MASKIRANO ZRCALO

Maske za zrcalo ne postoje
prekrit ga mogu
crnim velom
krpicom neveselom
al* tada ne vidim ništa
život mi se rada
iza stisnutih vjeđa-
Moj životicć mali
maleni
vrevom opkoljena
a pustinja u meni.

KRIPTOGRAMI ŽIVOTA

Od djetinstva dobih RAT
da dar otud mi zlo gospodar
slaba pred zla gazim
i plovim ladica svakim danom
trulija
rješavam iste kriptograme
k*o mnogi prije
misterije
vijugaju staze života
putima odvć drugim
dodavma plutam
što nikakvu cilju ne dovode
zalutam…

A možda nije trebalo

Autor:Dr Vjera Rašković Zec

ČOVEK JE …

Čovek je zlobnija zver
Zorom te nema,

noću si budan

još uvek živiš ko

samotnjak -čudan,
kraj polarnog vuka

gladnoga strepiš
dok svirepa metež

i tragove meti.

U svetu ima

kobnijih zverki,
od gladnih vukova

polarnih daljina.
Ako te sretne zloba

ljudskog uma,
mučenjem ti preti

iz bludnoga hira

Dok, kralj polarnih

divljina,
ne čini ništa

iz samoga hira,
Sa njim se uvek

načisto biva,
Samo, ako glad

i uneštenje

mu vreba onda

te u istom trenutku,
ima pa više nema.

Autor:mirel tomas

S R E Ć A

Dok te tihe
kriju noci
i šapat kaže,
nece doci
Ipak se javlja
lepa ko tajna
s puno čara
zora sjajna.

Dak ti se
ponoćna svetla
gase i neznaš zase,
toneš u tamu
Ipak se javlja
lepa ko *tajna
s puno čara
zora sjajna.
Ako jednom
padaš u okove
a dah ti nestane,
nevidiš puta
Ipak se javlja
lepa ko tajna
s puno čara
zora sjajna

autor. mirel tomas