Bečke poete Reč urednika

POČECI SLOVENSKE PISMENOSTI

POČETCI SLOVENSKE PISMENOSTI
GRČKO -LATINSKO-ĆIRILSKO PISMO

U svojoj staroj postojbini i na Balkanu, sve do sedamdesetih godina 9, veka Sloveni nisu imali svoju azbuku, Crnorizac Hrabar, juznoslovenski pisac s kraja 9, veka, pominje crte i reze-pomocu kojih se gatalo.Pronadjena su na kamenu i rusevinama manastira Sudikove kod Ivangrada a nalaze se i na vezovima u Bosni. Ti znaci sa veza zovu se slovasi i sluze, kao sto kaze i Crnorizac , za gatanje. Clovasi na maramici cine da momak „crkne“ i „pukne“ ako ne dodje debojci. Ispisane na hartiji momci su te znakove nosili pod jezikom kad podju da se vide s devojkom. To su, tvrde naucnici, bez sumnje stari slovenski znaci za gatenje, takozvane reze Crnorisca Hrabra.Ctrama i rezama nije, medutim moglo da se pise. Pre Cirila za pisanje su sluzila grcka i latinska „pismena“ Za slovenske glasove nje bilo „pismena“ ni u latinskom ni u grckom pismu, pa se pisalo „bez uredenoati“ kako pise Hrabar.Tri pisma, grcko, latinsko i cirilsko, cine osnovu
evropske i svetske pismenosti i kulture.
Grcko pismo nastalo je u 10 veku pre nase ere na osnovu feniranskog pisma
koje su Grci prilagodili prema svojim glasovima i potrebama.
Latinsko pismo-latinica, vodi poreklo od grckog. Nastalo je u 7 veku pre nase ere. Latini su ga preuzeli preko Etruraca, dogradivali i stvorili svoje pismo.
Istorijski zapis
Grupa konjenika jahala je vec danimaa.Plavokosi putnici bili su umorni, ali su i danje zurili. Videlo se da ih ceka velik i vazan posao. Svi su bili naoruzani kopljem, lukom, tulcem sa strelama i kratkim macem. a odeveni u duge bezene kosulje, platneni ogrtac i lake sandale. Grupu je predvodio sedobradi Ratomir, prvi izaslanik velikomoravskog kneza Rasislava koji se uputio vizantijskom imperatoru Mihailu III.
Jednog predvecerja u prolece 860. godine prupa se sa severa priblizila Konstantiopolju, prestonica Vizantijskog Carstva.
Sta mislis strice, je li dobro sto nas knez uvodi novu vjeru hriscansku? – upita sedobradog Ratomira jedan mladi ratnik iz pratnje.
-Eh, dobro je , dobro, samo da nije prokletih nemackih kaludjera koji na tudjem jezuku propovedaju tu veru. Ali uredice to nas knez. Sada vam mogu reci da smo zbog toga prevalili ovolilki put.
Uskoro se grupa sasvim priblizila zidinama velikog grada iza kojih se isticalo pozlaceno kube crkve Cv. Sofije objasjano zracima zalazeceg sunca.
Sumrak je vec osvojio kad ratomir se patnjom udje u grad kroz sverna vrata Konstantinopolja. Straza na gradskim vratima uputi iz u pravcu manastira Mamosa na Zlatnom rogu, blizu morske obale, u krcmu gde su najcesce odsedali izaslanici iz slobenskih krajeva.

Nastavak 2.

..Vec sutradan pred samo podne imperator Mihailo primio je izaslanike Kneza Rastislava u Cvetoj palati-carskom dvorcu. Cloveni su zastali na ulazu zaslepljeni raskosnom i velikom dvoranom za razgovore. U dnu je na visokom prestolu sedeo car vizantijske imperije a za stepenicu nize princevi. C obe strane prestola bila su dva pozlacena drveta puna vestackih ptica koje su pevale pokretane narocitim mehanizmom. Podno prestola bila su dva vestacka lava. Ogromne pozlacene zveri su se, s vremena na vreme, pomocu opruga, podizale na zadnje sape i urlikale.
Zapanjen onim sto je video i cuo, zadivljen velicinom dvorane i sarenilom odece mnogobrojnih dvorana, izaslanik kneza Rastislava Ratomir, posto se pribrao, prisao je prestolu i obratio se imperatoru Mihailu:
-Svemocni care! Rastislav, morafski knez, posle savetovanja sa svojim knezovima Moravljanima poslao me je tebi sa porukom koju predajem u tvoje svetle ruke!-I Ratomir klanjajuci se pridje prestolu i predade caru zapecaceni svitak pergamenta. Ovaj pruzi poruku svome sekretaru koji ga raspecati i poce citati:
„Presvetli care“
Nas narod se odrekao neznabostva i drizi se hriscanskog zakona ali nemamo takvog ucitelja koji bi nam nasim jezikom protumacio prvu veru hriscansku da bi i druge zemlje, videci to posle za nama. Posalji nam, gospodaru, takve ucitelje jer od nas na sve strane dobar zakon izlazi.
Pozdrav tebi od Rastislava kneze Moravske“
Saslusavsi poruku imperator Mihailo cutao je nekoliko trenutaka, a onda se obratio knezevom izaslaniku:
-Postovanje tebi, cestiti izaslanice i tvome knezu Rastislavu! Saslusali smo poruku koja nam je upucena. Budite gosti na nasem dvoru dok razmislimo o odgovoru vasem knezu.
U stvari, nikako ne sme propustiti priliku koja mu se iznenada ukazala-da osigura uticaj Bizantije u tom delu Evrope, a suzbije nemacki.
Znao je cak i koga ce poslati.
Hitno je sazvao sabor koji je zvanicno za misiju u zemlju Moravsku odredio Konstantina i Metodija, vec cuvenu bracu Solunnjane, polemicare u drzavnim misijama na Balkanskom istoku, misionere na Donu, Kavkazu, Krimu.
-Niko ovo ne moze uciniti osim tebe-obratio se car Konstantinu.-Dacu ti mnoge darove, a ti uzmi svog brata, igumana Metodija, i idi. Jer, vi ste Solunjani, a svi Solunjani govore cistim slovenskim jezikom.

-Imaju li slova za svoj jezik? -Bilo je prvo sto je Konstantin upitao cara.
-Nazalost, nemaju-odgovorio mu je car. Konstantin se poklonio i napustio carsku palatu. Hitno je pozvao starijeg brata Metodija iz manastira Polihrona i iste veceri pri svetlosti svece paunovim perom na listu pergamenta nacrtana su prva slova slovenske azbuke.
Ko su bili ljudi kojim je vizantijski car poverio ovako tezak zadatak?
Konstantin i Metodije odrasli su u Solunu igrajuci se sa slovenskom decom. Kasnije su zvrsili visoke skole u Carigradu kuda su otisli posle oceve smrti.
Bili su djaci najucenijih ljudi ovog vremena. Konstantin se narocito isticao u gramatici pa je vaoma mlad postavljen za bibliotekara Sv. Sofije u Carigradu.
Bio je toliko ucen pa su ga zvali „Filosof“
Metodija je po zavrsenom skolovanju car postavio za upravitelja jedne slovenske knezevine. Posle izvesnog vremena koje je proveo na tom polozaju, po obicajima ucenih ljudi tog vremena, on se zakaludjerio.
Po zelji vizantijskog cara braca su jedno vreme bila u verskoj misiji na Donu, Kavkazu i Krimu. Misiju pokrstavanja neznabozackih plemena zavrsili su veoma uspesno, posle cega Metodije odlazi u manastir Polihon, a Konstantin zivi usamljenickim zivotom filozofa u crkvi Sv. apostola u Konstantinopolju.
I bas u to vreme na dvor Mihaila III dolaze izaslanici moravskog kneza Rastislava.

Duboko u noc sedela su braca nad pergamentom dogovarajuci se da azbuku -glagoljicu, sastavljaju prema grckoj azbuci-minuskule-cija bi se slova mogla uporediti s danasnjim pisanim slovima. Grci su u Konstantinovo vreme imali i
drugu azbuku, majuskulu, sa slovima koja bi po tipu odgovarala velikom stampanim slovima. Neka slova glagoljice uzeta su iz azbuka koje je mudri sastavljac bio upoznao putujuci po svetu ili ih je prosto sam izmislio.
Prvo slovo na grckom je alfa, neka prvo slovo slovenske azbuke bude A3 rece Konstantin. A zasto tako brate? -upita ga Metodije.
I Grci su se na jevrejska slova ugledali i Jevreji imaju prvo slovo alef, to se govori detetu kad polazi u skolu a znaci „Uci se!“A alfa na grckom znaci“Trazi“…

… najzad je gljagolica, azbuka od 38 slova odbila gotova!

Alfa na grckom znaci „Trazi!“-Neka prvo slovo koje se daje slovenskom rodu,onima koji se uce pismenosti bude A3 -rece Metodije. -A3 se izgovara sa velikim ototvorom usta i znaci ja, a sva druga pismena izgovaraju i kazuju s manjim otvorom usta.
-A i dete kad se rodi -zavrsi razgovor Konstantin o prvom glasu i slovu slovenske azbuke-prvvo taj glas pusti!
Tako je Konstantin uz pomoc svog brata Metodija poceo da sastavlja prvu slovensku abuku. Danima i nocima sedeli su i radili, dpl mosi dpsöo dp üpsöedmkeg-izice.
Najzad je glagoljica, azbuka od trideset osam slova, bila gotova.
Ali to je bio tek pocetak velikog posla.

U zemlji Moravskoj

Bracu je ocekivao jos jedan tezak zadatak prebodjenja crkvenih knjiga na slovenski jezik.Posto su radeci vise od godiju dana proveli najpotrebnije hriscanske svestene knjige sa grckog jezika na narecja makedonskih Slovena koji su ziveli izmedju Soluna i Konstantinopopolja, braca su sa nekoliko svojih ucenika krenula 863.godine na dug put u zemlju Moravsku.
Tri meseca putovali su kroz zemlje naseljene slovenskim plemenima.
U jesen 863.godine Konstantin i Metodije stigli su u Belehrad, grad u kome je bio dvor kneza Tastislava.Obavesten da dolaze, knez ih je docekao s celim narodom pred gradskim bratima i veoma radostan pozdravio ih:
-Dolazili su nam mnogi hriscanski ucitelji koji su nas razlicito ucili.
Mi Sloveni smo prosta celjad i treba nam neko ko bi nas ucio istini.
Srecni smo sto cemo od vas nasim jezikom istinu cuti.
-Zahvaljujemo na ljubaznom doceku-odgovori mu Konstantin-a za posao nas, kneze, molimo te da odredis trideset malih ljudi kako bi ih naucili da nam u radu od pomoci budu.

Konstantin se zakaludjerio i dobio ime Cirilo

Knez Rastislav im je dao ucenike koje cu Konstantin i Metodije poceli da uce slovenskom pismu. Najbolji mecu njima pomagali su im pri prevodenju novih knjiga, a oni najbrzi prepicivali knjige. Istovremeno, svi su po crkvama Moravske propovedali hriscanstvo na slovenskom jeziku iz knjiga pisanih slovenskom azbukom.
Konstantina,Metodija i njihove ucenike desetinu godina proganjali su
i optuzivali kod pape u Rimu latinski i franacki svestenici.
Braca su 869 isla u Rim da ovjasne papi svoje ucenje. Tada ce Konstantin zakaluderio i odbio ime Cirilo.Umro je u Rimu, gde je i sahranjen.
Metodije je umro u Moravskoj – 6.aprila 886. godine. Posle njegove smriti slovenska lilturgija je zabranjena u Moravskoj, a njegovi ucenici prognani. Mnogi od njih prodati su u roblje. Neki su, ipak, uspeli da se sklone u primorsku Hrvatsku, Rasku i Bugarsku. Tako se zariste slovenske pismenosti pomerilo na jug, gde je borba za narodni jezik i pismo trajala bekovima.
Delo Cirila i Metodija, azbuka i ucenje, pocelo se koristiti i siriti po
Moravskoj i dalje, po svim slovenskim zemljama.

Cirilica

Nesto kasnije, ne zna se bas tacno kad, nastalo je novo, mladje slovensko pismo -cirilica.I ona je nacinjena na osnovu grckog pisma odakle su uzete 24 slova. Clicnost izmedju ove dve azbuke je lako uociljiva. Za one staroslovenske glasove kojih nije bilo u grckom nacinjena su posebna slova, uglavnom prema glagoljici.
Ne zna se ko je sastavljac cirilice, pretpostavlja se da su to ucenici Cirila i Metodija koji su pobegli u Bugarsku iz Moravske.
Naziv je azbuka dobila prema Cirilu, osnovacu slovenske pismenosti.
Iz Bugarske je prodrla u Makedoniju i Rasku i dalje na zapad.Sa Balkana je presla kod Rusa. To je vizantijskoj crkvi omogucilo mnogovekovni uticaj u ovim oblastima. Jedno vreme upotrebljavala su se ova dva pisma uporedo, ali je kasnije tesku i zavrsenu glagoljicu potisnula cirlica.
Danas se sistemom pisma u osnovi kojeg lezi cirilica koriste narodi
sedamdeset govornih jezika i cine deset odsto stanovnistva Zemljine kugle.

vukovica, najsavrsenije fonetsko pismo na svetu

Srbo lproste bilpvoci -cirilicko pismo -najsavrsenije fonetsko pismo na svetu, koje je Vuk Ctefanovic Karadzic ustrojio tako sto svaki glas u srpskom ima samo jedno slovo – za trideset glasova – trideset slova.
Vuk je to iskazao jednostavnim pravopisnim pravilom:
pisi kao sto govoris; citaj kao sto je napisano.

kraj.

About the author

Mirel Tomas

test test test test test test test test test test test test test test test test test test test test

Add Comment

Click here to post a comment