Aktuelno Arhiva Bečke poete Blog Kultura Naslovna Uredništvo

Mrel Tomas/Za 6 godina austrijsko državljanstvo ali večiti stranac!

(Komentar na novi zakon o državljanstvu) U ovoj zemlji  nas  ne netreba ništa iznenaditi, pa ni to da po ko zna koji put ponovo menjaju  zakon za “strance” u stvari  doseljenike. Za ovo poslednju polovinu veka doneli  su više zakona  nego  za  stvaranje   jedne države. Najveći  problem je u tome  što nemaju više  ni adekvatnog naziva za  definisanje tih koji trebaju, mogu, moraju ili hoće da postanu državljani. Državljanin. Kako  to fino  zvuči’. Postaješ državljanin, svoje  buduće države.Sve  do tog  dana se blago rečeno “briše”. Briše za one u čiju državu si se preveo i ,ako si do tog dana provodio  godine u ovoj zemlji. Za njih je ne poznavanje ili drugačije izgovaranje nemačkog  jezika  jednako  nepismenosti. Austrijanci, čast izuzetcima, su toliko ubeđeni da  su stranci  a,  posebno  ovi  koji su došli sa juga,  jednostavno nepismeni i uz to dodaju se  i svi  ostali  “ epiteti“. Decenijama  nije bilo priče o integraciji, tek u novije vreme,  dolaskom bosanskih izbeglica  za vreme i posle rata, od kojih  su 90.000 uzeli u državljanstvo,  zaživela   je  ta ideja. Uspeh u integrisanju ljudi se ne dobija zakonima. Zakonima  dobijamo jedino  legalizovan boravak, pa zatim državljanstvo ako se ide ovim redom. U tome legalizovanom boravku se krije  veliki  i  nesagledljiv propust, koji se upravo  time  i “zapečati”. To je  kraj  mnogih aktivnosti u integrativnom smeru kako ga austrijske institucije oficijalno  nazivaju.  Ja, kao (jedna od tih ) nikad nisam smatrala da je taj naziv kao i mnogi drugi vezani za naše doseljenje ili prelazak iz jedne države u  drugu ustvari i  adekvatan. Nisu ti zakoni  ni, ne-adekvatni u zavisnosti kako se posmatraju. Austrijanci pod tim imenom   podrazumevaju jedno, a oni na koje se  taj naziv  ondosi, podrazumevaju nešto sasvim drugo. Svi znamo  da papir nije ingegracija,  osim što  im je  osigurno radno mesto,  papir u ruke pa, ”gosti moji kuda koji “.

Posle  legalizovanja  ili državljanstva  niko više se  ne bavi tim novim  državljanima.
A, i, kako bi?,  jer se bave uvek istim stvarima  i  to samo novim strancima.
Upravo to smatram  jednim velikim  propustom. Možda bi se  ovako  moglo objasniti: Ako ova država nije plaćala školovanje  i  sve druge troškove koje  društvo – država  uloži u jednog 20 ili 30 godina starog  čoveka, dok ne dodje u  Austriju. Zašto se onda ne bi  moglo  više uložiti   u  nove državljane kojima treba više od kurseva njemačkog jezika. Oni   su takodje poreski obaveznici  kao i svi ostali, iz istog budžeta trebaju isto da profitiraju.  Osim toga treba  ukloniti  predznak kojim nas večito obeležavaju:  stranci, migranti,  fremde, itd. To se ne može postići  ako se medijalno  uvek potrvrđuje.Na drugoj  strani,  bez medijalne  pomoći  kao  i  subvencije za kulturne potrebe onima koji stvaraju kulturu, kao što su pisci i drugi umetnici,među  novim kao i starim  državljanima, ne stvaraju se uslovi za bolji zajednički život. Neophodna  je  pomoć za nove samostalne preduzetnike o kojima se tek  od skora počelo na veliko govoriti, ali svese svodi  skoro samo  na  imformativne  razgovore.  Koji  retko zaista veoma retko vode dobro dobro obuöeni ljudi, većinom su sigurno strčni za određeni posao a na ovom konkretnom poslu za nove firme nedovoljno informišu. Privredna komora  je postavila besplatnu informativnu  pomoć  i,  nove  samostalce  oslobodila  neke vrste  Gebühr plaćanja,  što   je samo simbolična  pomoć. U ostalom integracija ne može  biti  jednostrana, već samo  obostrana. Starosedioci Austrijanci  trebaju  o nama i našoj egzistenciji  drugačije saznati  a,  ne samo  u vestima o kriminalu.Ti  današnji  građani   koji su  u talasima uplivali u Austriju,  nisu više stranci  jer nisu ni po čemu strani -već poznati.   Stranac je neko nepoznat  -poznat je najmanju ruku poznanik.Mnogi  nikada ličn nisu videli predsednika republike ili nekog komšiju, ali pri tome  ne kažu za njih ili njega da je stranac.Mi smo večito svedeni na taj  nivo i  kao državljani uvek   smo u   istom loncu  sa Migrantima, Zuwanderer,Gastarbeiter,Flichtlingen, Fremd und -fremdisch.To   je jedini imperativ pod kojim nas predstavljaju  u  austrijskim medijima,  kao znak prepoznavanja.   Nama  je  potreban  lobi  koji će pomoći da  to počnemo menjati,  jer sa tim ići dalje , neće biti od  koristi ni njim a  ni nama. Nama,  koji smo uvek  u folusu,  „ONI  – MI”, mi ili oni, time smo ograničeni.  Do kada tako? Ne radi  se samo  o onima koji su došli poslednjih 20 godina,  već   i,   o  onim koji su već pola veka Austrijanci. Zbog toga  i ova   poruka:  ” Oslobodite nas tog medijalnog “mlaćenja prazne slame,” dosta  nam je,  u austrijskim medijima koje i mi plaćamo kao i svi ostali.. “-ignorisanja.  Ako, “Austrija   treba  nove  doseljenike, nemamo ništa protiv ali, ulagati  svaki medijski i financijski budžet  samo u jednu  jedinu   i  to veoma pogrešnu popularnost  -smatram ne pravdom!  Ne pravdu  prema nama koji smo decenijama takođe Austrijanci. Austrijanci  koji  za svoje kulturne aktivnosti ne mogu dobiti  subvenciju izuzev ako ne nosimo zastavu   “prazne slame i  te“žvake“ – integracije”. Mi možemo više i želimo više od toga! Jedini  pravi naziv te “žvake-integracije “  zove se “Genemigung”. To znači , odobrenje ili dozvola. Dozvola   spada samo poslovno pravnoj  realizaciji  i nikakvom  moralnom  ili kulturnom usavršavanju ili prepoznavanju ljudi!   Jasno je, da  se stranci  ne mogu integrisati, već samo im se mogu   dozvoliti ili  legalizovati papiri sa kojima  smiju prebivati u ovoj zemlji ili  i postati  državljani.  Ali, kada  je već postao državljanin / ka,  ne  treba    ih  više  nazvati stranacima,  da bi  ih navodno mogli strpati pod koje kakva integracije. Bez da se konkretno kaže na šta se  misli. Ako se misli na  posao, jezik, i drugo, zašto je onda potreban još jedan naslov,  pri tome  se  još  čude zašto su  ”stranci ” nedovoljno zainteresovani za   integraciju.  Umesto da se traži pomoć  i  ideje   onih koji imaju i drugačija   mišljenjea. To nepopularna  imena su isto  toliko pogrešno kao što je bio  pogrešan bio i  naziv  “Gastarbeiteri “Gast je Gast, Arbeiter ist Arbeiter.Na žalost nikad nisu  oficijalno priznali da je naziv Gastarbeiter pogrešan, izuzev nekih pisaca koji su o tome pisali. Nisu tu pogrešku priznali ni ispravili samo su   umesto toga  dodali:  “Migranti, Fluchtlinge, Gastarbeiter, Fremde..  und und…

Prema  tome,  ne znači  to što  će  se za  6 godina  dobiti  austrijsko državljanstvo
ako  će se   ipak  ostati večito stranac!

mirel tomas

About the author

Mirel Tomas

test test test test test test test test test test test test test test test test test test test test

Add Comment

Click here to post a comment