Aktuelno Arhiva Bečke poete Blog Kultura Pisci i ostali umetnici

Pesnici čitali svoje sopstvene stihove erotske poezije i zabavljali se uz zvuke harmonike u ateljeu Heinrich u Thaliastrasse 12

 

Veče erotske poezije na inicijativu  pisca, Petara  Milatovića  Ostroškog koji  je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore i austrijskog udruženja pisaca, a živi i stvara u Beču od 1983. godine. Ova pesnička veče  dugo će se pamtiti  u našem umetničkom društvu po dobrim stihovima. Milatović   je čitao  snop erotskih stihova, ali odgovor na erotsku poeziju nije izostao, dobio ga   je  od  “ As“ dame Gabrijele Stojanović, koja je privi put nastupila u Beču. Gabrijela  kao da je znala šta je čeka, izabrala je naj-izazovnije  erotske  stihove koje je kao kapi vode u vrelom danu posula po nama. Sa  isčekivanjem  smo čekali svaku novu reč. Posebno volim, kada  recituju stihove  upravo zbog toga što me uvek zanima, šta će biti u sledećoj rečenici.Tešto je to opisati nekome ko nezna da voli ovako lepe priče, jer svaki stih je jedna priča o sopstvenoj prošlosti
i jedan doživljaj ako ne,  i ceo žeivot. Tako i  Milatović, doneo je iz svog rodnog kraja, ne  samo toplo sunce i sećanje na lepa prošla vremena na moru, već je otkrio  svoju dušu  u stihovima i ispičao nam “ lice i naličje“ jednog vrućog leta na moru. Vrućo leto i ljubav, ispevano  od samog aktera,  da ne kažem „kazanove“. Da, sam ove stihove nekom prilikom čula u  ranoj  mladosti sigurno bi mu dala
ovaj „popularni“ epitetet,  ali,  sada to uzima za mladalačke zanose, kojih se on samo  rado  seća kroz svoje pesme.  I,  tada je on sebe nazivao, „pijani poeta“, nadajmo se da je i to ostalo u prošlosti a da je  samo „poeta“ danas sa nama. Nisu samo ova dva pisca bili  „aduti“ večeri  već je, ni  manje ni više,  jedan od najstarijih poeta u ovom gradu, u kome  je  već više   od cetiri  decenije,  Herman Stjepan -Stojanović. Jedan je, od prvih koga sam slučajno upoznala u nekadašnjem klubu „Vuk Stefanović Karadžic, kluba  koga danas više nema. Mogla bi više da  napišem o Hermanu ali ću da se zadržim na ovoj nesvakodašnjoj večeri u kojoj  je čitao    pesme iz svoje  poezije sa prizorom opojnih zora. I, da ne bi sve ostalo na erotskoj poeziji  za kraj je pročitao na zahtev publike i svoju najtraženiju  pesmu, koju sa pravom nazivam pesma naše „selidbe“ u kojoj  se možda  ogleda  naša  istina. Zatim  je svoju poeziju čitao, Petar M.D.Vujičić, čije radove već dugo poznajem ali  me ipak iznenadila njegova  nova knjiga, izgleda da je penzionisanje donelo inspiraciju za život i životnu filozofiju koju je u ovoj knjizi u stihovima napisao.  Kada sam pre deset godina slušala njegove stihove, nikada nisam verovala da će on nastiviti ovim tempom  i,  on je od nedavno  član književnika Srbije. Da sve to bude još harmoničnije zaslužan je naš veliki umetnik na harmonici   koji nam je izveo  nekoliko melodija  uz koje smo  i pevali. Majstor na harmonici, Petar Ćirić-Ćirke
autor i urednik
mirel tomas