Srpsko prosvjetno i kulturno društvo „Prosvjeta“ je drugu godinu za redom organizovala novogodišnji koncert po Julijanskom kalendaru u 7 bečkom Bezirku-Klaviergalerie. Ambasador Srbije Milovan Božinović pozdravio je sve prisutne i poželio im uspešnu novu godinu. Zatim je predsednik ovog kulturnog duštva, Điđa Mijalković izneo svoju pohvalnu i zahvalnu reč za sve koji su mu pomagli na prvom mestu, pomenuo je sovje poštovane pokrovitelje ovog kulturnog događaja: Zorona Kalabić – ERA-Immobilien, Vladan Radovanović -Restoran Lepa Brna, i Veliša Stančiljević-Firma Veliko, kao i sve koji su mu doprineli u toku godine. Himnom „Prosvjete“, koju je komponovao za ovo tada novostvoreno društvo u Beču -Branko Karakaš koji se nalazi u publici .Nastupili su sledeći umetnici:, Jelena Krstić koja je pevala himnu, zatim Alexsander Jankeh -Saxophon. „Svilen Konec, izvedena od Prof.Petra Maksimovica-gajge. Ante Grgin i Božidar-boki Miloševic, izveli su „Hameum svita“, Aleksander jankeh Saxophon i prof. Jankech Akkordeon. Voditelji ove večeri bili su Darko i Ljilja Markov uz pomoć naravno njihove kćerkice koja je i otvorila konzert na klaviru naravno, to pravo je sama sebi uzela bez najave. Time je najavila da i pored ozbiljne muzike ima i novokomponovanih melodija. Na klaviru je Bogdan Kpsarev mamin sin, kako je on viüe puta ponenuo te večeri, jer mu je mama Kpsarov Olga bila u publici . Melodije je izveo na klaviru i ispevao premijerno večeras za nas. Mamin sin, veseo i mio a, kakv bi bre, mogao i biti, u današnjem vremenu, da nije uspešan na mamu. Reprezentacija je započela, konzert je već bio u svojoj visokoj žiži.Meni se sviđa ali nisam mogla da vidim , iako sam se često okretala prema majstorima muzike i komponovanja u ovoj sali gde su sedeli u publici, da vidim šta piše na n njihovim licima. Znate, orjentacija je uvek dobra. Jer danas ima dosta toga ali ako ti neko pohvali onda ti se može još više svideti. Odgovorj jestigao, naravno od publike. Mislim da je dovoljno jako odzvanjao tako da više nisam gledla u lica majstora, nije mi više bilo potrebno. Mi smo najjednostavnija publika, možeš nam bukvalno komponovati na bini a mi ćemo ćekati, smejati se i radovati kao deca. To je zabavno, sve češće dožiljavamo takve stvaralačke scene.Beč je umetnički grad sam po sebi je bio i ostao.A, šta bi dragi moji, ( mislim na vas koji ove redove čitate),pa važno je da se za našeg vremena sastajemo i viđamo, a neka nam komponuju i pišu šta hoće kao i ja što vama sad pišem!?
Urednica: mirel tomas