(Komentar na novi zakon o državljanstvu) U ovoj zemlji nas ne netreba ništa iznenaditi, pa ni to da po ko zna koji put ponovo menjaju zakon za “strance” u stvari doseljenike. Za ovo poslednju polovinu veka doneli su više zakona nego za stvaranje jedne države. Najveći problem je u tome što nemaju više ni adekvatnog naziva za definisanje tih koji trebaju, mogu, moraju ili hoće da postanu državljani. Državljanin. Kako to fino zvuči’. Postaješ državljanin, svoje buduće države.Sve do tog dana se blago rečeno “briše”. Briše za one u čiju državu si se preveo i ,ako si do tog dana provodio godine u ovoj zemlji. Za njih je ne poznavanje ili drugačije izgovaranje nemačkog jezika jednako nepismenosti. Austrijanci, čast izuzetcima, su toliko ubeđeni da su stranci a, posebno ovi koji su došli sa juga, jednostavno nepismeni i uz to dodaju se i svi ostali “ epiteti“. Decenijama nije bilo priče o integraciji, tek u novije vreme, dolaskom bosanskih izbeglica za vreme i posle rata, od kojih su 90.000 uzeli u državljanstvo, zaživela je ta ideja. Uspeh u integrisanju ljudi se ne dobija zakonima. Zakonima dobijamo jedino legalizovan boravak, pa zatim državljanstvo ako se ide ovim redom. U tome legalizovanom boravku se krije veliki i nesagledljiv propust, koji se upravo time i “zapečati”. To je kraj mnogih aktivnosti u integrativnom smeru kako ga austrijske institucije oficijalno nazivaju. Ja, kao (jedna od tih ) nikad nisam smatrala da je taj naziv kao i mnogi drugi vezani za naše doseljenje ili prelazak iz jedne države u drugu ustvari i adekvatan. Nisu ti zakoni ni, ne-adekvatni u zavisnosti kako se posmatraju. Austrijanci pod tim imenom podrazumevaju jedno, a oni na koje se taj naziv ondosi, podrazumevaju nešto sasvim drugo. Svi znamo da papir nije ingegracija, osim što im je osigurno radno mesto, papir u ruke pa, ”gosti moji kuda koji “.
Posle legalizovanja ili državljanstva niko više se ne bavi tim novim državljanima.
A, i, kako bi?, jer se bave uvek istim stvarima i to samo novim strancima.
Upravo to smatram jednim velikim propustom. Možda bi se ovako moglo objasniti: Ako ova država nije plaćala školovanje i sve druge troškove koje društvo – država uloži u jednog 20 ili 30 godina starog čoveka, dok ne dodje u Austriju. Zašto se onda ne bi moglo više uložiti u nove državljane kojima treba više od kurseva njemačkog jezika. Oni su takodje poreski obaveznici kao i svi ostali, iz istog budžeta trebaju isto da profitiraju. Osim toga treba ukloniti predznak kojim nas večito obeležavaju: stranci, migranti, fremde, itd. To se ne može postići ako se medijalno uvek potrvrđuje.Na drugoj strani, bez medijalne pomoći kao i subvencije za kulturne potrebe onima koji stvaraju kulturu, kao što su pisci i drugi umetnici,među novim kao i starim državljanima, ne stvaraju se uslovi za bolji zajednički život. Neophodna je pomoć za nove samostalne preduzetnike o kojima se tek od skora počelo na veliko govoriti, ali svese svodi skoro samo na imformativne razgovore. Koji retko zaista veoma retko vode dobro dobro obuöeni ljudi, većinom su sigurno strčni za određeni posao a na ovom konkretnom poslu za nove firme nedovoljno informišu. Privredna komora je postavila besplatnu informativnu pomoć i, nove samostalce oslobodila neke vrste Gebühr plaćanja, što je samo simbolična pomoć. U ostalom integracija ne može biti jednostrana, već samo obostrana. Starosedioci Austrijanci trebaju o nama i našoj egzistenciji drugačije saznati a, ne samo u vestima o kriminalu.Ti današnji građani koji su u talasima uplivali u Austriju, nisu više stranci jer nisu ni po čemu strani -već poznati. Stranac je neko nepoznat -poznat je najmanju ruku poznanik.Mnogi nikada ličn nisu videli predsednika republike ili nekog komšiju, ali pri tome ne kažu za njih ili njega da je stranac.Mi smo večito svedeni na taj nivo i kao državljani uvek smo u istom loncu sa Migrantima, Zuwanderer,Gastarbeiter,Flichtlingen, Fremd und -fremdisch.To je jedini imperativ pod kojim nas predstavljaju u austrijskim medijima, kao znak prepoznavanja. Nama je potreban lobi koji će pomoći da to počnemo menjati, jer sa tim ići dalje , neće biti od koristi ni njim a ni nama. Nama, koji smo uvek u folusu, „ONI – MI”, mi ili oni, time smo ograničeni. Do kada tako? Ne radi se samo o onima koji su došli poslednjih 20 godina, već i, o onim koji su već pola veka Austrijanci. Zbog toga i ova poruka: ” Oslobodite nas tog medijalnog “mlaćenja prazne slame,” dosta nam je, u austrijskim medijima koje i mi plaćamo kao i svi ostali.. “-ignorisanja. Ako, “Austrija treba nove doseljenike, nemamo ništa protiv ali, ulagati svaki medijski i financijski budžet samo u jednu jedinu i to veoma pogrešnu popularnost -smatram ne pravdom! Ne pravdu prema nama koji smo decenijama takođe Austrijanci. Austrijanci koji za svoje kulturne aktivnosti ne mogu dobiti subvenciju izuzev ako ne nosimo zastavu “prazne slame i te“žvake“ – integracije”. Mi možemo više i želimo više od toga! Jedini pravi naziv te “žvake-integracije “ zove se “Genemigung”. To znači , odobrenje ili dozvola. Dozvola spada samo poslovno pravnoj realizaciji i nikakvom moralnom ili kulturnom usavršavanju ili prepoznavanju ljudi! Jasno je, da se stranci ne mogu integrisati, već samo im se mogu dozvoliti ili legalizovati papiri sa kojima smiju prebivati u ovoj zemlji ili i postati državljani. Ali, kada je već postao državljanin / ka, ne treba ih više nazvati stranacima, da bi ih navodno mogli strpati pod koje kakva integracije. Bez da se konkretno kaže na šta se misli. Ako se misli na posao, jezik, i drugo, zašto je onda potreban još jedan naslov, pri tome se još čude zašto su ”stranci ” nedovoljno zainteresovani za integraciju. Umesto da se traži pomoć i ideje onih koji imaju i drugačija mišljenjea. To nepopularna imena su isto toliko pogrešno kao što je bio pogrešan bio i naziv “Gastarbeiteri “Gast je Gast, Arbeiter ist Arbeiter.Na žalost nikad nisu oficijalno priznali da je naziv Gastarbeiter pogrešan, izuzev nekih pisaca koji su o tome pisali. Nisu tu pogrešku priznali ni ispravili samo su umesto toga dodali: “Migranti, Fluchtlinge, Gastarbeiter, Fremde.. und und…
Prema tome, ne znači to što će se za 6 godina dobiti austrijsko državljanstvo
ako će se ipak ostati večito stranac!
mirel tomas
