Karnevalski običaji su u stvari poklade ili Fasching, maskare, znači kostimirane i maskirane individue, čiji je ritala unapred određen i svima poznat. Ovaj ceremonijal procedualnog rituala dobija scenski stil umetničkog festivala, ma koliko ga i u kojoj masovnosti organizovali. Fasching potiče iz rimskog vremena. Slavei se svuda u svetu u glavnom u područjima sa većinskim katoličkim stanovništvom. Odatle objašnjenje o regiji u kojoj se nalazimo i običaje koje manje ili više preuzimamo.Ovo o čemu vam pišem je upravo jedan takav novonastali „Faschingsfest “ koji je organizovan u Lebensdorfu, klubu “ Mladost“, čiji je predsednik je Radisa Todic a, organizovala i učestvovala, kao i vodila program predsednica „KOSSE“ NÖ, u Leobersdorfu NÖ, Ranka -Savic Cergic. Ranka je višestrani aktivista, projekata i „Animacije“sa omladinom, član je organizacije odbojkaške sekcije za žene, fudbal, dramska sekcija i već poznati folklor.Posebno mi je drago da predstavim i neku novu aktivnost u našem društvima, za koju se založila Ranke „Univerzale“ i upravo poziva na interaktivnu radionicu za decu i odrasle, gde je već „konkurs“ inicijativama otvoren. „Dobro došli!
A sada da se vratim u karnevalski scenario ala Ria, Venedig , Madrid, pa sve do Beča i završio u Leopoldsdorfu bukvalno bio je poslednji u ovoj sezoni. Očekivala sam jednu malu dečiju ceremoniju u maskama, dočekala me je, ni manje ni više poplava maskiranih i uniformisanih jedinki, kao prvo ekscelentni Anonimus i mnogo najstrašnijih maski, koje ne bi rado srela negde u tami. Najviše se Šejk razbacivao sa lovom. Mogao si bukvalno da gaziš po Šeijkovim novčanicama. Da uživaš u lepoj robi faraona i grčkih bogova kao i raskoši baroka iz venezije,veštica i čarobnjaka je bilo mnogo, srdnjovekovnih musketira,Vampieri i đavoli su skoro perfektno -zastrašujuće predstavljali svoju silu nad nama malim strašljivcima i ako ja ne bi smela stati na vagu da ne bi pukla vaga!? ipak me strah. Ni kameno doba nije izostalo, tu se našlo makar dve kreature koji su mlatili sa oglodanim kostima. Mislim da sam vam apetit na ovaj nezaboravni intermezo upravo otvorila. Veruj te mi, nikada više neću na jednu maskaradu doći bez maske.
Naravno nisu izostali ni kumovi koji su sa sobom doneli „pravu bebu“ koja je posle krštenja daljena nekoj novoj mami.Ni ova luda noć nije prošla bez povređenih, kojima je trebala hitna pomoć, doktori sestre i sve moguće i nemoguće ali nažalost pacijent je na kraju samo prekriven, jer je „operacija“ uspela ali pacijent nije opstao…, na svu sreću što je bio maskenbal pa i to je isto toliko istina kao i sve ostalo što nas je ove lude večeri okruživalo. Da sve to ne bi bilo tako tragično i pesimistično potrudio se, za divno čudo još jednom među živima i neverovatno istinit Čarli Čaplin, glumio ga je bio Mićo Mandić ali veoma autentiöan da skoro nisam verovala ni svojim očima u ono što vidim. Saznala sam kasnije da je studirao glumu i da mu je to biser koga, kako on kaže.“ ovaj svet netreba ostati bez Čarlija“. Bio je u uverljiv i odnio je prvu naagradu na takmičenju u finalima ove zabave.
Sva ova dešavanje bili bi skoro isti kao na svakom drugom mestu ali, ipak kažem skoro.Šta je tu drugačije? Svako bi poželio da ima ovoliko nasupa, igre i zabave koliko imamo mi, sa naših prostora uz muziku i kolo folkloraša. Takvu zabavu bi mnogi u svetu mogli samo pooželeti.Naravno imaju i oni ples toga i ovde nije nedostajalo moglo bi samo biti još malo više, s obzirom da je ova manifestacija proslavila svoj drugi rođendan mislim da je veom auspešna.
piše:mirel tomas