Piše Dragica Pejić / U utorak; 05.03.2013 u četrnaestom bečkom okrugu u ateljeu „Artpoint“ u organizaciji gospodje Elisabeth-e Raidl i Dragice Pejic otvorena je izlozba, Alekse Cesarov -Laleta.
Aleksa Cesarov Lala je rodjen 1950 godine u Curugu- Srbija.
Srednju metalostrugarsku školu završio je, ne svojom voljom nego pod pritiskom roditelja. Već u prvim srednjoškolskim danima pokazao je svoju sklonost ka umetnosti. Pravio je neobične metalne predmete, alate i figurice što je često i same profesore zapanjivalo.U školi je često pričao vršnjacima kako će jednog dana da napravi svoj brod i sa njim će obići ceo svet. Poslije završetka srednje škole odlučio je da krene u svet i nije baš daleko stigao -zadrzao se u Beču. Tu je dobio zaposlenje u luci na Dunavu i odmah počeo da gradi jahtu za plovidbu. Uspeo je ali, tada još kao mlad, pun života i želje za provodom, trebao je više novca nego što je zaradjivao. Tako je i svoju „miljenicu“(jahtu) unovčio za velike pare kod ruskih bogataša. Kako kaže Lala:,,verovatno još uvek plovi ali bez svog kapetana,“ Radeći u luci upoznavao je mnoge biznismene iz celog sveta ,znane i vidjene ljude iz najviših bečkih krugova .Tako se i pročula njegova nadarenost za umetničku obradu gvozdja pa je godinama radio restauracije velikih kapija na vilama u Beču i celoj Austriji. Pravio je enterijere i od gipsa, izradjivao neobicne figure. Mnogi bečki noćni lokali su delo Laline mašte, za sadašnje i bivše „restorandzije“. Jedan od lepših lokala bio je i, klub „Labirint“ u obliku pećine na Ottakringerstrasse u šesnaestom bečkom okrugu. Dekorirao je i mnoge „Pizerije“ u prvom bečkom okrugu kao i enterijere mnogih imućnih ljudi u Austriji.
Mene lično je oduševila „vodenica potočara na bregu“, u jednom birou u dvanaestom bečkom okrugu itd.Laline slike su nastajale slučajno.Umoran od svega počeo je da slika da bi se odmorio.Njegovi, kako to Lala rado predstavlja „VANZEMALJCI“ su ga posećivali u mašti i on se počeo sa njima družiti- ali samo na platnu, slikao je apstraktne slike sa notom ekspresionizma. Za apstraktnu umetnost, kažu da su to slkarevi izgovori za svaku ne uspelu sliku.Laline slike izazivaju emocije,zabrinutost -možda za „realni svet“. Ako neki kritičari uporedjuju apstraktne slike sa satelitskim snimcima iz svemira, ili mikroskopskim istrazivačkim snimcima, onda me i ne čudi da Lale svoje naslikane motive naziva „Vanzemaljcima“.
Naš Lala nije akademski slikar, niti vajar a ni veliko ime u umetničkom svetu, ali ono što prenosi na platno otkriva njegovu dušu i doseže mnogo dalje, možda se ni na akademiji ne može to naučiti. Njegove slike se već nalaze u zbirkama velikih bečkih i Austrijskih kolekcionara.
Ako je Van Gogh ,koji nije akademski slikar, postigao slavu sa slikom,,Zvezdana noc „“iz likovne radionice, poželimo i mi našem Lali da se na njegove „Vanzemaljce“ prospe ,,Zvezdana prašina “ i da postane Srpski „Van Gogh“.
Piše: Dragica Pejić
