Pesnici – umetnici današnjice dobijaju značaj kada objavljuju svoje radove. Kao stvaraoci sopstvenog dela brže i jednostavnije stižu do publike putem internet-medija.Ova dela se vrednuju i za njih se ponekad dobiju nagrade publike pa i druge nagrade ako se učestvuje na nekim takmičenjima. Naravno do nagrade je jedan dug i težak put ali, svaki koji počinje sa nekom od umetnosti ne može odmah znati šta ga čeka. Svako od nas voli da drugi pročitaju ili komentarišu naše radove. Nije doboljno reći „kad bi bilo sta bi bilo“, naj važnije je da se bavimo umetnosti. Da posmatramo druge i njihova dela i da dajemo svoje misljenje za one čija nam se dela sviđaju. Ni, jedan umetnik u prošlosti nije bio odmah priznat ali vreme donosi nove ljude i nova mišljenja. Na primeru bečkog velikana Klimta, koga niko u početku nije priznavao, a on je slikao najčešće ženu u koju je bio zaljubljen.Njegove slike su se ređale i nije prošlo mnogo vremena da njegovi radovi postanu toliko interesantni da je bukvalno mogao da namaže farbu na papir i da sede na taj papir pa kakva to slika da je nastala -mogao je da je unovči.Umetnost ne može nikada da bude onako kako je to neko drugi uradio.Umetnost bilo iz koje oblsti je upravo različito od svega drugog . U, stvari onako kako ja lično mislim i da semeni ili nama samima svidja -sopstveno delo. Zatim je potrebno da imamo i društvo koje se bavi sličnim delima i koje može da nam bude ideoloska podrška.
Umetnici sami sebi nisu dovoljni
Naš cilj je da na ovim stranicama pomenemo i ponešto iz prošlosti jer bez prošlosti nema sadašnjosti.Naš cilj je zabaviti se umetnošcu za one koji se bave umetnosću kao i za one koji simpatizuju umetnost , danas u ovom trenutku u ovom vremenu –u našem vremenu.Ne, smemo zaboravti da umetnici sami sebi nisu dovoljni, šta bi umetnici bili bez prijatelja, simpatizera i kritičara . Time se otvara još jedan prozor na ovoj stranici za one koji nas podržvaju i za one koji nam se pridružuju.Zobog toga primamo misljenja i poruke na temu, gde žvimo, o uslovimo u kojima žvimo i mnoge druge teme.Mi se trudimo da pišemo i o nekim kulturnim zbivanjima odavde gde živimo bez obzira gde pripadamo.Tačno je i to da nam je krajnje vreme da znamo gde žvimo. Gde smo proveli tolike godine, – mislim na one koji su dugo ili od rođenja u ovoj zemlji.Ne, radi se samo o geografskom područu, koje smo decenijama poznavali dok smo zatvarali oči pred tako bogatom kulturom. Kultura koja isto tako zaslužuje da je upoznamo kao i onu iz koje smo porijeklom. Nažalost, narod koji ne zna dovoljno svoju kulturu i svoju istoriju ne interesuje se ni za stranu. Nadamo se da je dovoljno onih koje interesuje kultura ove zemlje pa i naša ma gde bili.
Nalazimo se u centru Europe
U budućoj Evropi nalazimo se u zahvalnoj sredini, na to bi mogli biti pomalo i ponosni jer sve što se više ostvaruje nova zajednička država EU sve više se osećamo da smo stvarno kod kuće.Sve što brže nestanu granice ,naše migrantsko poreklo sve više će biti opravdano -tješim se, jer upravo ta masovna kretanja i preseljavanja su i doprinijeli ideji o zajedničke Evrope.
Da bi znali vrednovati neku kulturu mi treba da je poznajemo, ako je neko nepoznat onda je stranac. Niko bolje od nas ne zna šta znači biti stranac. Zbog toga, MI smo ti koji moramo napokon da preuzmemo i odgovornost za integrisanje u ovo društvo u kome već decenijama živimo. Da peuzmemo odgovornost bar za same sebe i svoje.Naša odgovornost nije samo za našu ličnost već i za sve one naše sa kojima živimo i sa kojima se družimo.Integracija je upravo poznavanje, prihvatanje, učenje o ovom duhovno bogatom drustvu u koga smo se uselili, a pri tome da negujemo i čuvamo ono sto smo već stekli sa naših prostora..
mirel tomas
