U restoranu „Kod seljaka“, proslavio je Mag. Borko Ivanković svoj rođendan i odlazak u penziju. U Austriju je došao još 78 g. a pre toga je studiorao u Beogradu i Berlinu. Svoje prvo radno iskustvo stekao je kod RTV-Beograd i ORF-Austrije u emisiji „Domovina, strana domovina“ ili „Heimat, fremde Heimat“ i kod radio Beča. Bio je prevodilac kod jugoslovenske ambasade i ministarstva. Saradnik je u magistratu 17. na odelu za integraciju (Wiener Integrationsfonds), bio je do danas. Svoj magistarski rad, koga je okončao poslednjih godina, pisao je na temu: “Serbische Migrantinnen und Migranten als Literaturschaffende in Österreich” (srpski migranti kao literarni stvaraoci u Austriji). U tom svom zahtevnom zapisu zabeležio je mnoge koji su živeli u ovoj zemlji i bavili se pisanjem u poslednjih 30 godina. U tom pisanom delu pored ostalog nalazi se zapis o najpoznatijoj migrantskoj željeznickoj stanici, nekadašnji Südbahnhf u Beču -koga na žalost više nema.Na tom mestu je upravo nastla jedna najmodernija centralna železnička stanica u Evropi. Nadamo se da će njegov diplomski rad biti objavljen i u obliku knjige, jer knjiga je još uvek nezamenljiv medij. Sada, kada je svečano stupio u penziju možemo se nadati i pisanju ili barem objavljivanju ovog njegovog rada.
MALA SVEČANOST ZA VELIKO DELO
Na ovj maloj svečanosti za veliko delo okupili su se , mnogi dugogodišnji prijatelji, kolege i koleginice. Da je njegov rad na integraciji urodio plodom moglo se primetiti. Za ovo njegovo – penzijsko i rođendansko slavlje okupio je Bečlije u većini sa migrantskim poreklom od Beča do Turske. Za tu priliku odabrao je i je melodiju poznatog muzičara, Udo Jurgens-a, koja glasi; “ 66 Jahre“, čiju je strofu i sam otpevao uz pratnju muzičara Igora Gligorova. Ova pesma je upravo dobar uzor, jer se peva o tome da, sa 66 godina „život tek počinje“. Nadajmo se da je tako, jer to su i njogevi prijatelji pomislili i za poklom mu kupili jedan bicikl. Pevanju se pridružio i Dino Šoše, izdavač „Bum Media“, i on mu je posvetio jednu pesmu i pri tome oprobao svoj bariton. Da je nekim slučajem produžio pevati pomislili bi ljudi da nije neki nvi „Pavaroti“. Nije on jedini iz bečkih medija, za „Vesti“ došla verna i redovna novinarka Ana Boškovic, zatim „Dijaspora TV „OKTO-Vesna Dimitrijević i Ljubiša Dimitrijević, jedan od najboljih snimatelja u Beču. Naravno i moja malenkost za „bečke poete“ Mirel Tomas. Zatim su se pridružili mnogi prijatelji i predstavnici klubova i ostalih organizacija u ovom gradu, od kojih bi spomenila samo neke: Prof. Milevu Cokic Vrecic, Borislava Kapetanovića- predsednik „Udruženja srpskih klubova“ u Beču kao i Miroslav Zaharić, Milorada S. Samardžiju, Miću Djekić, Goran Novakovic, Ana Kukić i Tatjana Kukić-Jank, Darko Markov, Blaško Papić, Srdjan Mijalkovic, i mnogi drugi kao što su njegove komšije i saradnici magistrata 17.U lepom raspoloženju započeo je jedn novi dan u životu ovog uspešnog čoveka.
