Aktuelno Arhiva Bečke poete Blog Kultura Objavljeno Pisci i ostali umetnici Početna Razno

Ni sa universitetskim diplomama ne može se zaobići zid diskiminacije na koju su osuđeni i akademci sa migrantskim poreklom !

Bečki „Wiener Zeitug“objavio je  studiju  Instituta za soliologiju Universiteta u Beč, pod nazivom „Ronald Verwiebe“, u kojoj je  veoma jasno potvrđena činjenica, da se onim osobama sa migrantskim poreklom, posle ogromnog broja  konkurisanja za neko radno mesto, izostaju pozivi za lično predstavljanje. To ne pogađa samo  doktore iz Indije, koji rade kao taksisti u Beču, da bi sebi zaradili hleb već je problem još mnogo izraženiji na drugoj strani i to, kod onih koji su rođeni ili su ovdje zavišili školu. Prvi put je napravljen jedan takav studijski projekat u kojem su upoređivane karijere, dobijanje radnog mesto diplomaca na  univerziteta u Beču, sa i bez migrantskog porekla. Ukupno 800 diplomaca  ispunjavali su standardizovane upitnike.Rezultati  su bili  zabrinjavajući, kada je istraživanje obelodanjeno, da su  koliko je  akademcima  koji su stranog porekla otežano vidi se u samom početku kod zahteva za zapošljeje. Kada je istraživanje obelodanjeno, rezultati su bili zabrinjavajući, jer se  kod skoro 27 procenata, analiziranih ispitanika njihovo  migrantsko poreklo ili samo ime, ispostavilo kao prepreka za zapošljavanje.

Još jedna barijera ka karijeri !

A, ukoliko se dobije i odgovarajući posao, onda se radi samo sa skraćenim radnim vremenom i to je još jedna barijera ka karijeri. Najmanje migranata ili onih koji imaju barem ovaj epitet, je u
javnom sektoru. Prema  istraživanjima „Verwebe“ jasno se vidi, da osobe sa migrantskim
poreklom mogu jedino da se zaposle na niže kvalifikovanim radnim mestima. Na osnovu
procena  sociologa iz ovog istraživanja, EU-državljanstvo je preduslov da bi se zaposlilo  u
državnim institucijama.Iako je to ipak političko pitanje, ali ono nije „u kamen uklesano“.O tome bi trebalo da se razmisli.Ne bi smelo  biti moguće da jedna  država, koja je važan poslodovac ili glavni poslodavac, ne bude otvorena za ljude, koji ne samo lično mnogo  invesiraju u svoje školovanje, već njihovo školovanje plaćaju i poreski obveznici ove države posebno,  akademcima.Prema tome, ja lično mislim, da čovek ne treba da zanemaruje ove činjenice, a isto tako ne treba da se pomiri s tim da  sa svojom diplomom radi neke neodgovarajuće poslove. Čovek mora težiti ka onom cilju za koga je i stekao diplomu, a posebno oni  koji su ovde rođeni ili su se ovde u glavnomi i školovalil.
urednica: mirel tomas

AKTUELNO