Radiša V.Djokić – književno veče u kafeu „San“

Radiša Djokić je jedan od najstarijih umetnika među pesnicima u Beču. Pisanjem se bavi već od davnih 70-tih godina.Sredinom 80-tih  počeo je sa izdavanjem periodičnog časopisa  „Dijaspora“ u Beču. To je jedan veliki i naporan rad kao i  financijsko odricanje.Svako izdanje, od pisanja do čitaoca bilo je njegov lični rad.Pravo umeće  je  načiniti novine sa toliko mogucnosti sa koliko je on raspolagao.Time je pokazo da postoje   „pismeni znakovi“ od  onih koji su u dugim kolonama   napustili svoju otadžbinu i utopili se u  ovaj zapadni svet, „Te  im se  više ni za ime  nije čulo“?!.Radiša je dao svoj doprinos i daje ga još i danas. On je pravi živi dokument i svjedočanstvo   takozvanog „Gastarbeitera“. Niko, kao on nije zapisao  a još manje zapamtio sve ono sto je svaki tadasnji  iseljenik na svom putu „Tamo – amo“ ili ni Tamo ni amo“ prošao . Uverio me je u  to još ove večeri kada je ječitao svoje delo upravo  „Portret jednog Gastarbeitera“.Zapisao je  svoja sećanja  i zapažanja u  odlomku, jedne gasarbeiterske priče. Tačno, onako, detaljno kao scenario za film. Verovatno bi svaki režiser  poželeo  ovakvo , slikovito  opisane događaje.Nikome, pa ni meni  ne može promaći ni to , da u ovoj gastarbajterskoj priči nije izostavio ni jednu jezičku i gramatičku pogrešku, koja je za taj kraj i u tom vremenu bila  narodni govor, možda  je i danas!?. To je i,  u toliko zabavnije za one koji i nisu iz tog govornog područja. Gledajući i posmatrajući lik koga on u prvom licu opisuje kao svoj sopstveni život , bez obzira na to da li je i u stvarnosti njegov doživljaj.On   je veoma verno dočarao   jednog  čoveka koji je „osuđen „da bude „Gastarbeiter“,  i da se  susreće sa svim preprekama tog društva koje ga je odbacilo i onog društva koje ga nije nikada primilo zaista  i kao svoga.Radiša je to u jednoj pesmi najbolje opisao; Kada sam došao u Austriju oni mi kažu:“Vrati se tamo odakle si došao“ a kada sam  se vratio tamo odakle sam i došao,  onda mi naši opet kažu:“Idi tamo gde si do sad  bio“ i tako, kaže pisac, „Večito  putujem..“.Kada čitamo  njegove zapise, mogli bi prerano zaključiti da se radi o nekome ko je ostao u tom vremenu  i nije stekao nova saznanja ali,  to nije baš tako.Preneo  je  deo sačučvanog vremena u svoje zapise, osim toga je  i te kako  obogatio svoje znanje čitajući razne filozofe i  primenjivajući njihove teze na, ono kako on kaže; „Objašnjavajući sebi svoj život na  osnovu  opšteg svetskog,  prema mišljenju i delu nekih  poznatih filozofa“.