Radiša Djokić je jedan od najstarijih umetnika među pesnicima u Beču. Pisanjem se bavi već od davnih 70-tih godina.Sredinom 80-tih počeo je sa izdavanjem periodičnog časopisa „Dijaspora“ u Beču. To je jedan veliki i naporan rad kao i financijsko odricanje.Svako izdanje, od pisanja do čitaoca bilo je njegov lični rad.Pravo umeće je načiniti novine sa toliko mogucnosti sa koliko je on raspolagao.Time je pokazo da postoje „pismeni znakovi“ od onih koji su u dugim kolonama napustili svoju otadžbinu i utopili se u ovaj zapadni svet, „Te im se više ni za ime nije čulo“?!.Radiša je dao svoj doprinos i daje ga još i danas. On je pravi živi dokument i svjedočanstvo takozvanog „Gastarbeitera“. Niko, kao on nije zapisao a još manje zapamtio sve ono sto je svaki tadasnji iseljenik na svom putu „Tamo – amo“ ili ni Tamo ni amo“ prošao . Uverio me je u to još ove večeri kada je ječitao svoje delo upravo „Portret jednog Gastarbeitera“.Zapisao je svoja sećanja i zapažanja u odlomku, jedne gasarbeiterske priče. Tačno, onako, detaljno kao scenario za film. Verovatno bi svaki režiser poželeo ovakvo , slikovito opisane događaje.Nikome, pa ni meni ne može promaći ni to , da u ovoj gastarbajterskoj priči nije izostavio ni jednu jezičku i gramatičku pogrešku, koja je za taj kraj i u tom vremenu bila narodni govor, možda je i danas!?. To je i, u toliko zabavnije za one koji i nisu iz tog govornog područja. Gledajući i posmatrajući lik koga on u prvom licu opisuje kao svoj sopstveni život , bez obzira na to da li je i u stvarnosti njegov doživljaj.On je veoma verno dočarao jednog čoveka koji je „osuđen „da bude „Gastarbeiter“, i da se susreće sa svim preprekama tog društva koje ga je odbacilo i onog društva koje ga nije nikada primilo zaista i kao svoga.Radiša je to u jednoj pesmi najbolje opisao; Kada sam došao u Austriju oni mi kažu:“Vrati se tamo odakle si došao“ a kada sam se vratio tamo odakle sam i došao, onda mi naši opet kažu:“Idi tamo gde si do sad bio“ i tako, kaže pisac, „Večito putujem..“.Kada čitamo njegove zapise, mogli bi prerano zaključiti da se radi o nekome ko je ostao u tom vremenu i nije stekao nova saznanja ali, to nije baš tako.Preneo je deo sačučvanog vremena u svoje zapise, osim toga je i te kako obogatio svoje znanje čitajući razne filozofe i primenjivajući njihove teze na, ono kako on kaže; „Objašnjavajući sebi svoj život na osnovu opšteg svetskog, prema mišljenju i delu nekih poznatih filozofa“.
Radiša V.Djokić – književno veče u kafeu „San“
Žvotna filozofija za mnoge probleme „Ala Radiša Djokić“!
Te filozofske misli bi obogatio tako što bi kao epizode u najtežim trenutcima, na primer, pri opisu jedne njegove priče: „dok čeka sa detetom u bolnici na lekare ili dok je na ivici svakog stpljenja“, umesto da se ponaša prema praksi običnog „seljaka“, uz psovke i ostalo, on strpljivo „svojim razmišljanjima“ odvodi u neku od vrednih filozofskih teza, tako da ti se u momentu učini, kako je njegov recept za mnoge probleme veoma koristan i uspešan! I to ćete imati priliku da čujete i na mom snimku sa tevečeri poezije koji će se uskoro naći i na (yutube BECKE POETE Radiša Djokic).Osim toga je napisao hiljade aforizama po kojima je i najpoznatiji. Te aforizme je preveo na više jezika (engleski,francuski i nemački).Na ovoj večeri poezije prisustvovalo je više pesnika koji su takođe čitali svoje radove. Piše Mirel Tomas