U Beogradu je danas predstavljena knjiga „Normativna gramatika srpskog jezika“ u izdanju „Matice srpske“, autora akademika Predraga Pipera i Ivana Klajna, koju stručnjaci ocjenjuju kao kapitalno delo za negovanje jezičke kulture i provođenje jezičke politike.
Akademik Milorad Radovanović je na predstavljanju „Normativne gramatike“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) istakao da je „Matica srpska“ tom knjigom „znatno upotpunila svoje delo i poslove“ kada je reč o negovanju standardnog srpskog jezika.
– Tom gramatikom dobili smo eksplicitnu normu za ponašanje u našem sporazumevanju srpskim književnim jezikom, u njegovom govornom i pisanom liku – istakao je Radovanović.
Direktor Instituta za srpski jezik u Beogradu Sreto Tanasić rekao je da je ova knjiga jedina gramatika koja u svom naslovu ima pridev „normativna“, te da je izuzetno važno što se opis jezičkog sistema daje u formi normativne preporuke kako bi trebalo pravilno pisati.
Akademik Ivan Klajn je rekao da se trudio da primeri koje je odabrao da pojasne pravila u ovoj gramatici „imaju ukus i boju stvarnog života“.
On je dodao da su mu izdavači preneli vest da je prvi tiraž ove gramatike rasprodat i da se očekuje novo štampanje, napominjući da to nije udžbenik za osnovce, ali da bi njihovi profesori trebalo da se vode pravilima iz ove najnovije gramatike srpskog jezika.
Akademik Predrag Piper rekao je da je trenutna situacija nestabilna ekonomski, politički, pa i kulturno, te da ukoliko postoji stabilna norma, ona je pretpostavka za stabilan jezik, a samim tim i kulturu.
– Jako je važno negovati i svest o normi, jer je to, ipak, elastična kategorija. U medicini se kaže da kost voli pokret – isto je i u jeziku, norma mora dopuštati povremene promene da jezička pravila ne bi zastarela – istakao je Piper.
Na promociji ove knjige u SANU je istaknuto da se knjige kao što je „Normativna gramatika srpskog jezika“ pišu jednom u radnom veku, a da je kasnije potrebno dopunjavati ih u novim izdanjima, jer „gramatika nije Sveto pismo i mora se povremeno dorađivati“.
Sa skupa je poručeno da je ova gramatika bila potrebna srpskom jeziku i da je došla u pravom trenutku, dva veka poslije štampanja prve gramatike srpskog jezika – „Pismenice“ Vuka Karadžića u Beču 1814. godine, „čijim nazivom je on jednostavno i tačno opisao potrebu za pravilima tačnog pisanja“. (Preuzeto od Blic Online)
