PESMA O HRVATIMA
(Sinu tisućljetne kulture) 1942 god.
Ti ne znade meriti kraj slomljenog mača,
Na poljima rodnim, braneći ih časno.
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć mu himne, bestidno i glasno.
Slobodu si večno , zakržljala raso,
Čak`o da donesu tuđi bajoneti.
Po gorama svojim tuđa stada pas`o,
Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.
Pokaži mi redom Viteze tvog roda,
Šta balčakom s ruku slomiše ti lance,
Gde je Karađođe tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.
S tuđinskom si kamom puzio po blatu,
S krvološtvom zvera, pogane hijene,
Da bi mučki udar s leđa dao Bratu,
I ubio porod u utrobi žene.
Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi kop visi,
U sumraku uma novog gazdu snivaš.
Branio si zemlju od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše
Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.
U bezumlju gledaš ko će nove kame,
Oštrije i ljuć opet da si skuje,
Čiju li ćeš pušku obesit o rame,
Ko najbolje ume da ti komanduje.
Jovan Dučić
Volim Dučića ali ovu pesmu nisam nikaa pronašla. On ju je pisao dok je Jasenovac klanica trajala i to pred kraj svog života. Ovo vredi mnogo više nego što možemo i zamisliti.Trebao bi je Hrvat pročitati pre spavanja. Čak bi trebali da uzmu kao obaveznu lektiru u školi, da bi znali šta im je činiti ako se ikada misle kajati.
