Još jedan novi autor inspirisan u udruženju Bečkih poeta.Promocija prve zbirke pesama Katarine Stević-Titovic, u Zajednici Srpskih klubova u 10 Bečkom kvartu. Ispred centra predstavio se, Dragtin Petkovic. Promociju podržali, majka, Lejla Graf , izdavač knjige lično, Golić Bratislav Bata, Izdavački centar, SRPSKA KUĆA, Požarevac. Promociju je posetila i nova TV“ Yu portal“, čiji snimatelj je, Žika Miljkovic i voditeljka, Marianne Pušić. Naravno, bečke poete su podržale ovu njenu prvu knjigu, koja je i nastala kao ideja pesničkih aktivnosti koje su zastupljene u klubu BEČKIH POETA, koji se nalazi u 11. Albin Hirschplatz 1. Promociju, sproveli i učestvovali: Sandra Belmuš, Stana Rakić Dokic, Slađan Mandić i Mirel Tomas.
Svaka knjiga nađe svog čitaoca.
Svedok sam da je u ovom gradu je bilo na stotinjak onih koji su objavili svoje zbirke poezije. To je najvrednije što čovek može sebi pokloniti. Da, svoju reč stavite na papir, drugima da pročitaju.
Objavom knjige čovek postaje otvorena knjiga. Ko vas do tada nije poznavao, od sada ima priliku da vas upozna. Više se ništa ne može sakriti jer knjiga je otvorena enciklopedija o autoru.
O tome se najmanje misli. Više se misli o tome,
da nema smisla pisati knjige,jer se to ne može prodati. Ili retko i nedovoljno se ostvari neka dobit. I, to je tačno. Ako napišemo knjigu, očekujući novac onda smo suviše malo upoznati sa trgovinom onoga šta se izdaje i onoga šta se zove, ne materijalno bogatstvo.
Ako pišemo da bi zaradili, onda smo u većini odmah izgubili.
Ali, ako pišemo da bi ostavili naše reči na papiru i za druga vremena onda smo dobili.
Vaše knjige će čitati u većini neki od onih koji vas poznaju.
To nije razlog ne pisati više knjiga.
Jedna od knjiga može biti zaista neka posebna i onda će se pročitati i ostale vaše knjige. To je uvek tako bilo, kod svih pisaca i autora koji su uspeli biti primećeni i traženi.
Kaćina poezija je slika stvarnog života i
čežnje i ljubavi. Ona toliko stvarno prenosi svoja osećanja na papir da ponekad pomisliš da čitaš pismo tvoje najbliže prijateljice.
Ne pokušava da simboliše istinu između redova već piše direktno i stvarno, onako kako je u tom trenutku zapazi.
Kao na primer u strofi:
Danas ću živeti
život kao poslednji dan
a, sutra ću već živeti kao uobičajen dan .
Sutra mi je baš sve ravno
jer neke loše stvari su se desile
jako davno.
Ili u jednoj sledećoj pesmi,
Ili na primer:
Sutra ću biti tvoja a
večeras mi se baš ne da.
Sutra ću biti gorda u ljubavnom
inatu
Ali danas mi se baš ne da.
Bit ću jasna kao dan, kao sunce kao san
Ali danas mi se eto, nešto ne da.
Posebno često piše dečije pesme, evo i primera:
Strašilo.
Strašilo je lutak os slame, ima zadatak da plaši sve ptice pa i vrane,
Njega se ne plaše deca jer on ima zadatak samo da plaši vrane.
Vaspitanje:
Vaspitanje je kada podeliš sa drugarima slatkiš mali i obadvoje se osećate kao drugari pravi. Vaspitanje je kad voliš baku i deku , mamu i tatu i ostale ljude. Vaspitanje polazi od kuće.
Anegdote
Na mene ne utiče loše vreme samo loši ljudi
Srce je naš najbolji drug nikad nas ne ostavlja do kraja.
Mogu ja zažmuriti na oba oko ali to ne mora da znači da mogu videti šta radiš. Prijateljstvo se ne meri novčanikom već srcem i dušom.
Mi smo kao noć i dan imamo stranu koju svako vidi i onu koju niko ne vidi. Sad imamo knjigu i vidimo sve strane.
Osvrt od Mirel Tomas
