Trebamo li biti prepoznatljivi i posebni ?

Misli li neko da sve ovo šta smo do sada imali u ovoj državi, može i dalje da bude isto ovako? Ja ne mislim. Naša #doseljenička „kolonija“ da je slikovito nazovem bila je, ne mnogo primetna. Lako smo se utopili u ovo društvo i požurili svoje da ostavimo samo za poneki odmor kući. Mnogi ni taj odmor nisu koristili ni jednom u 10 godina. Niti ovde se trude da postignu i zarade ili se ekstra integrišu. Ali, za živo čudo kada naprave neki novi klub u nazivu dodaju, obavezno ono,“#integraciono društvo..“. Ne znam samo u šta je integraciono. Zna li neko od onih koji zakite taj naziv, šta to znači? Da li u #naš jezik ili u #Nemački? Ako je u naš onda nije našeg jezika naziv. Ako je u Nemački onda se ne radi na nemačkom u klubu. Čak ga ni Austrijanci više ne koriste u istom smislu kao što su posle devedesetih ambiciozno koristili. Austrijanci su shvatili da nema jednosmerne integracije u svakom slučaju nema uspešne integracije. Taman su to počeli shvatati i dođe rat na Ukrajinu. Sada je zaustavio i svaki pomisao na ono što je trebalo biti a to je poštovanje i našeg jezika. Znam ja da će mnogi reći ima toga. Ali to je samo 00,00 procenata. Ali, oni i to znaju, samo što sad je druga migracija već tu a za naše imaju vremena i čekaju neke sledeće generacije naših unuka. A za to vreme dobri smo, da radim što se manje plaća. Da ne koristimo fondove koji stoje svima „jednako“ na raspolaganju. Za njih smo, migranti, emigranti sa pozadinom i šta već nismo. Mi smo toliko nešto neobjašnjivo da čak sami sebi postavljamo razna imena, posebno kada je i naziv nekog malog društva i kluba za koje ni tu ne znamo naći neko naše tipično ime pa prevesti ga ako treba. Ne, a zašto? Tako se samo pitamo a odgovora nema. A mnogo toga u buduće neće biti po onom kako je do sada i bilo. Za budući rad na društvenom nivou trebaće više i znanja i tolerancije.