Jorgovankini pijatelji i pijatelji pisane reči okupili su se u Renweg-u 22, gde su imali priliku da poslušaju odlomke iz knjige koje je veoma lepo pročitala Daria Stefano-Lili, Milinko Ametovic -Beganović koji je po želji domaćina večeri, izveo i svoju monodramu „Labudova krila“,. Osim toga imali smo muzičara koji je na kraju zabavio uz muziku i melodiju kako to i dolikuje ovakvim skupovima.
A sada jedan mali deo teksta od Jorgovanke Stevic:
O TATI : U svome životu, takvom kakv je bio, uspeo si da zadržiš osmeh na licu. Tvoje ogledalo duše, koj mi je mnogo značilo kada te nasmejanog vidim, moja se tuga i bol pretvara u srecu, gledajuće te nesrećnog, a srećnog. Tvoje srce ti je govorilo: smej se i kada si srećan i kada si tužan.
Bila sam srećna što si ti, moj otac, bi baš takv. Tako me je opčinjvala tvoja skromnost kada dolaziš iz vojne službe svojoj kući, i od oficira se spuštaš na nivo pastira. Uzimajući u ruke štap, čuvaš svoje stado i svoje cvetnim livadama ograđenim šumom koja kao da livadu čuva samo za tebe. Zar nije divno bilo imati takvog oca, velikog u svetu malih? Kaže se, u svoj svojoj visini – ponizi se. E, to si bio ti – veliki, a mali. Ponosna sam na tebe i zbog toga….
Više možete čitati u ovoj knjizi koju naravno čeka na vas.
urednica: mirel tomas
