Ni sa universitetskim diplomama ne može se zaobići zid diskiminacije na koju su osuđeni i akademci sa migrantskim poreklom !

Bečki „Wiener Zeitug“objavio je studiju Instituta za soliologiju Universiteta u Beč, pod nazivom „Ronald Verwiebe“, u kojoj je veoma jasno potvrđena činjenica, da se onim osobama sa migrantskim poreklom, posle ogromnog broja konkurisanja za neko radno mesto, izostaju pozivi za lično predstavljanje. To ne pogađa samo doktore iz Indije, koji rade kao taksisti u Beču, da bi sebi zaradili hleb već je problem još mnogo izraženiji na drugoj strani i to, kod onih koji su rođeni ili su ovdje zavišili školu. Prvi put je napravljen jedan takav studijski projekat u kojem su upoređivane karijere, dobijanje radnog mesto diplomaca na univerziteta u Beču, sa i bez migrantskog porekla. Ukupno 800 diplomaca ispunjavali su standardizovane upitnike.Rezultati su bili zabrinjavajući, kada je istraživanje obelodanjeno, da su koliko je akademcima koji su stranog porekla otežano vidi se u samom početku kod zahteva za zapošljeje. Kada je istraživanje obelodanjeno, rezultati su bili zabrinjavajući, jer se kod skoro 27 procenata, analiziranih ispitanika njihovo migrantsko poreklo ili samo ime, ispostavilo kao prepreka za zapošljavanje.

Još jedna barijera ka karijeri !

A, ukoliko se dobije i odgovarajući posao, onda se radi samo sa skraćenim radnim vremenom i to je još jedna barijera ka karijeri. Najmanje migranata ili onih koji imaju barem ovaj epitet, je u

javnom sektoru. Prema istraživanjima „Verwebe“ jasno se vidi, da osobe sa migrantskim

poreklom mogu jedino da se zaposle na niže kvalifikovanim radnim mestima. Na osnovu

procena sociologa iz ovog istraživanja, EU-državljanstvo je preduslov da bi se zaposlilo u

državnim institucijama.Iako je to ipak političko pitanje, ali ono nije „u kamen uklesano“.O tome bi trebalo da se razmisli.Ne bi smelo biti moguće da jedna država, koja je važan poslodovac ili glavni poslodavac, ne bude otvorena za ljude, koji ne samo lično mnogo invesiraju u svoje školovanje, već njihovo školovanje plaćaju i poreski obveznici ove države posebno, akademcima.Prema tome, ja lično mislim, da čovek ne treba da zanemaruje ove činjenice, a isto tako ne treba da se pomiri s tim da sa svojom diplomom radi neke neodgovarajuće poslove. Čovek mora težiti ka onom cilju za koga je i stekao diplomu, a posebno oni koji su ovde rođeni ili su se ovde u glavnomi i školovalil.

urednica: mirel tomas