AKTUELNO

BECKE POETE

 

Wiener Poete-Künstler und Sesirijade Veranstaltung 

E mail:    [email protected]

FACEBOOK :Tomas Mirel

FACEBOOK : mirel tomas

FACEBOOK : BEČKE POETE AKTIVISTI 

 FACEBOK. PRIJATELJI BECKIH POETA

FACEBOK: WIENER POETEN

                                                                                       O udruženju

Začeci i temelji ovakvog duženja datiraju još iz 1987. godine, kao klub „Poezija“ u Beču. Njegovi osnivači su bili Stjepan Herman  i Mirel Tomas i ostali tada aktivni članovi udruženja.U toku ondašnjih aktivnosti , Mirel Tomas je osnovala list „Mi u inostrantvu“. Kako su se vremena menjala i došle teške,  90-te godine, tačnije rečeno posle 1992. godine, prestaju gotovo sve delatnosti na našem jeziku.
Poezija, kao i ostala kulturna dešavanja amaterskog duha, bila su izbrisana iz svakog kalendara više od 10. dugih godina. Posle 2000-te godine, bili smo željni ponovnih susreta. Počeli smo se opet aktivnije okupljati u različitim udruženjima. Svi nikada ne mogu da učestvuju u stvaranju nečega. Uvek to obično rade pojedinci, kao i u ovom slučaju,
Mirel Tomas, koja je postavila internet stranicu 2007. godine pod nazivom „becke poete“, koju i danas uređuje. Ona je napravila mnoge zapise sa brojnih umetničkih susreta u svrhu očuvanja i dokumentovanja umetničkih dela koja su se pri tome i predstavljala. Ove  skromne, pisane, tonske, kao i video beleške, od kojih se deo  nalazi na youtub pod nazivom “ BEČKE POETE“, kao i na istoimenoj internet stranici.

Danas, kada imamo već prepoznatljivo društvo, koje je i uz pomoć internet stranice,  beckepoete.com   sa nekoliko stotina do nekoliko hiljada, kad je objavljen članak, Odliv mozgova a i zlata, koga su pogledali 52,hiljade čitalaca,   pta nam da nade da treba ići dalje i ostaviti  zapsis o onima koji su živeli u ovom gradu i u ovom vremenu, da bi buduće generacije mogle i o nama pročitati kao što se danas o mnogima čitaju sačuvani zapisi.

Više informacija možete dobiti ako pišete:wienerpoeten@gmail. com

ili  na Fejs:https://www.facebook.com/mirel.tomas

     

Zašto baš bečke poete?

Mi u Beču imamo čast da se možemo nazvati i „BEČKE POETE..,“ zbog toga što živimo u Beču i što se bavimo umetnošću na prvom mestu literarnom. Mnogi se time bave iz hobija, popunjavajuci svoje slobodno vreme i uz sve to doprinose  očuvanju i promovisanju srpskog jezika u ovom delu svete, gde je toliko stranih jezika da nam preti da polako nestane  upravo naš jezik.
 Nije dovoljno se baviti svojim pisanjem, a pri tome ne čitati više knjige i ne obaćavati svoj rečnik.U tom slučaju ćemo raditi nešto ali vrednost toga  će izostati .
Kao što nije dovoljno samo  u kafanama biti pesnik na boemski način, a da to niko ne vrednuje i ne beleži.Time je ispijena čaša ostala prazna kao i poezija koja je predstavljena nestala jer je nije niko zabeležio za nove i mlade, koji bi trebali i mogli da nastave i izgrade bolje ideje u očuvanju jezika i kulture.Možda i zbog ovoga, kako kaže kineska poslovica:
„Ako samo govoriš, onda ponavljaš ono što već znaš, ali ako slušaš ili čitaš, čut ćeš i ono što još ne znaš!“Razloga je mnogo za ovo što radimo i za ono zbog čega bi trebali biti članovi ovog udruženja, možda i nije potrebno mnogo razloga, dovoljna je samo dobra volja i da shvatiš da si ti deo našeg sveta i da si isto toliko odogovorna/an za društvo kao i društvo što je odgovorno za tebe, bilo o kojoj sferi života da se radil. Počev od onog  najneophodnijeg za zivot, zdravlje i „dušu“. Poznato je da čovek ne živi samo od hleba i vode, već i da mu je potrebno i duhovna nadgradnja.

Za ovu ideju nam nije bitno da imamo samo veliki broj članova. Ni naši prethodnici, Srbi u Beču, kojih je bilo nekoliko stotina, a koji su postojali pre i posle, Vuka Karadžića došli, nisu svi postali naučnici ili druge znamenite ličnosti. Prema tome nije bitan broj članova,
bitno je to koliko ih aktivno učestvuje u radu za cilj koji zajednički postavimo.
Članovi mogu biti svi oni koji vole da podrže one koji pišu i objavljuju svoje radove, bilo gde da žive.
Uslov je da se pridržavaju, vrednuju i doprinose ugledu „Bečkih poeta“ kao udruženja. Članovi koji pišu mogu priređivati promocije svojih knjiga uz pomoć udruženja prema dogovoru.  

Mirel Tomas

 

Narod koji ne zna dovoljno svoju kulturu i svoju istoriju ne interesuje se ni za druge kulture…

Pesnici – umetnici današnjice dobijaju značaj kada objavljuju svoje radove. Kao stvaraoci sopstvenog dela brže i jednostavnije stižu do publike putem internet-medija.Ova dela se vrednuju i za njih se ponekad dobiju nagrade publike pa i druge nagrade ako se učestvuje na nekim takmičenjima. Naravno do nagrade je jedan dug i težak put ali, svaki koji počinje sa nekom od umetnosti ne može odmah znati šta ga čeka. Svako od nas voli da drugi pročitaju ili komentarišu naše radove. Nije doboljno reći „kad bi bilo sta bi bilo“, naj važnije je da se bavimo umetnosti. Da posmatramo druge i njihova dela i da dajemo svoje misljenje za one čija nam se dela sviđaju. Ni, jedan umetnik u prošlosti nije bio odmah priznat ali vreme donosi nove ljude i nova mišljenja. Na primeru bečkog velikana Klimta, koga niko u početku nije priznavao, a on je slikao najčešće ženu u koju je bio zaljubljen.Njegove slike su se ređale i nije prošlo mnogo vremena da njegovi radovi postanu toliko interesantni da je bukvalno mogao da namaže farbu na papir i da sede na taj papir pa kakva to slika da je nastala -mogao je da je unovči.Umetnost ne može nikada da bude onako kako je to neko drugi uradio.Umetnost bilo iz koje oblsti
je upravo različito od svega drugog . U, stvari onako kako ja lično mislim i da semeni ili nama samima svidja -sopstveno delo. Zatim je potrebno da imamo i društvo koje se bavi sličnim delima i koje može da nam bude ideoloska podrška.

Umetnici sami sebi nisu dovoljni

Naš cilj je da na ovim stranicama pomenemo i ponešto iz prošlosti jer bez prošlosti nema sadašnjosti.Naš cilj je zabaviti se umetnošcu za one koji se bave umetnosću kao i za one koji simpatizuju umetnost , danas u ovom trenutku u ovom vremenu –u našem vremenu.Ne, smemo zaboravti da umetnici sami sebi nisu dovoljni, šta bi umetnici bili bez prijatelja, simpatizera i kritičara . Time se otvara još jedan prozor na ovoj stranici za one koji nas podržvaju i za one koji nam se pridružuju.Zobog toga primamo misljenja i poruke na temu, gde žvimo, o uslovimo u kojima žvimo i mnoge druge teme.Mi se trudimo da pišemo i o nekim kulturnim zbivanjima odavde gde živimo bez obzira gde pripadamo.Tačno je i to da nam je krajnje vreme da znamo gde žvimo. Gde smo proveli tolike godine, – mislim na one koji su dugo ili od rođenja u ovoj zemlji.Ne, radi se samo o geografskom područu, koje smo decenijama poznavali dok smo zatvarali oči pred tako bogatom kulturom. Kultura koja isto tako zaslužuje da je upoznamo kao i onu iz koje smo porijeklom. Nažalost, narod koji ne zna dovoljno svoju kulturu i svoju istoriju ne interesuje se ni za stranu. Nadamo se da je dovoljno onih koje interesuje kultura ove zemlje pa i naša ma gde bili.

Nalazimo se u centru Europe

U budućoj Evropi nalazimo se u zahvalnoj sredini, na to bi mogli biti pomalo i ponosni jer sve što se više ostvaruje nova zajednička država EU sve više se osećamo da smo stvarno kod kuće.Sve što brže nestanu granice ,naše migrantsko poreklo sve više će biti opravdano -tješim se, jer upravo ta masovna kretanja i preseljavanja su i doprinijeli ideji o zajedničke Evrope. Da bi znali vrednovati neku kulturu mi treba da je poznajemo, ako je neko nepoznat onda je stranac. Niko bolje
od nas ne zna šta znači biti stranac. Zbog toga, MI smo ti koji moramo napokon da preuzmemo i odgovornost za integrisanje u ovo društvo u kome već decenijama živimo. Naša odgovornost nije samo za našu ličnost već i za sve one naše sa kojima živimo i sa kojima se družimo.Integracija je upravo poznavanje, prihvatanje, učenje o ovom duhovno bogatom drustvu u koga smo se uselili, a pri tome da negujemo i čuvamo ono sto smo već stekli sa naših prostora..

mirel tomas

Poeta-pesnik

Poeta -pesnik, u latinskom ima profesionalno-obrazovno-naučni pojam.Najpoznatiji, prvi antički-grčki pesnik, Homer, koji se poziva isključivo na epsko pesničko stvaralastvo, poznat kao autor Ilijade i Odiseje. Rimsko pesnistvo bilo je takođe poznato, čije poreklo nije ništa drugo već transformacija grčkih pesama i stihova na latinski jezik. Krajem 17. veka najveći prodor Nemačke klasike je Weimarer klasik,Wieland, Goetthe, Herder i Sciller u Waimaru, nezavisnom slobodnom gradu Thiringenu. Tiringerskoj dolini.u najvećoj stvaralačkom periodu između 1794. do 1805.godine, označen je kao najuspešniji period velike četvorke.Waimarska klasika odlikuje se posebno po ljudskosti, toleranciji i pravednosti u svim oblicima literature, lirici, epici, drami…
Nemački pisci su i u 19. veku bili učenici antičkih dela, kao i nemčke klasike, a ujedno mogli su dorađivati
već postojeće i stvarati sopstvena dela.
Kod našeg naroda je to bilo vreme velikog Dositeja Obradovića koji je živeo od 1938 -1811. bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda buđenja i preporodanacionalne svesti. Bio je osnivač i profesor velike škole, preteče beogradskog univerziteta. Dositej je bio tvorac himne „Vostani Serbie“ , Jezik kojim govorimo, reformisao, pojednostavio i formirao gramatiku kojom se služimo ,Vuk Stefanović Karadđić upravo ovde u Beču i doveo naš jezik u red svih napoznatijoh jezika tadašnjeg sveta.

Pesnici-poete današnjice u Beču

Pesnici-poete današnjice u ovom gradu, dobijaju jedan drugi značaj, u smislu opšteg naziva za umetnike, koji pored toga što proučavaju naučnu literaturu, pojavljuju se mnogo češće i kao stvaraoci sopstvenih dela, čak postaju autori u daleko većm broju netp što je to bilo moguće prošlim vremnenima.

Za pisce i stvaraoce,  predviđene razne nagrade, kao što je Nobelova, a i druge. Naravno, do Nobelove nagrade je dugi i težak put, ali, poznato je da u početku bavljenja nekom od umetnosti, ne može niko odmah znati kuda vodi  taj njegov „put“.

Svako od nas voli da neko drugi pročita ili komentariše njegove  radove. Nije važno da kažemo „kad bi bilo – šta bi bilo“, najvažnije je da se bavimo nekom umetnošću ili pisanjem zato što volimo i zato što nemožemo drugačije jer to čovek poseduje u svom biću ili ne.  Nijedan umetnik u prošlosti nije bio odmah priznat, ali vreme donosi nove ljude i nova mišljenja. Na primeru bečkog velikana Klimta, niko ga u početku nij e priznavao .On je slikao najčešće ženu u koju je bio zaljubljen. Njegove slike su se ređale i nije prošlo mnogo vremena, njegovi radovi su postali toliko interesantni, da je bukvalno mogao da namaže farbu na papir i da sedne na taj papir, pa kakva god slika da je nastala, mogao je da je unovči.
Umetnost ne može nikada da bude onako kako je to neko drugi uradio. Umetnost je upravo različita od svakog drugog. – Ustvari, onako kako lično mislimo, onda kada  se  ona nama samima sviđa. Najbolje je, da to drugi ne može, baš iz prvog poteza da napravi. Zatim je potrebno da imamo
i društvo, koje se bavi sličnim delima i koje može da nam bude ideoloska podrška.I, ne samo to, već i da pojedinca uzdigne na mesto koje zaslužije time što će uvažiti rad tog umetnika kao pojedinca u zajednici ostalih umetnika.

Umetnici sami sebi nisu dovoljni

Naš cilj je da na ovim stranicama pomenemo i nešto iz bogate  prošlosti našioh pisaca, jer bez prošlosti nema budućnosti. Naš cilj je zabaviti se umetnošću, za one koji stvaraju,kao i za one koji simpatišu i podržavaju umetnost, danas, u ovom vremenu, tj., u našem vremenu.
Ne smemo zaboravti da umetnici sami sebi nisu dovoljni. Šta bi umetnici bili bez prijatelja simpatizera i kritičara . Time se otvara još jedan prostor na ovoj stranici, za one koji nas podržvaju i za one koji nam se pridružuju.
Osim umetnosti, imamo i ostalo što čini naš život. Zbog toga primamo
mišljenja i poruke i opise  o  mestu gde žvimo, o uslovima u kojima žvimo i mnoge druge teme. Možda je najbolje objašnjeno ako kažemo, da je ovo na neki način internet-novinstvo. Jer samo u tom slučaju možemo jednostavnije objasniti slobodu pisanja. Mi ćemo se truditi da pišemo i o našim delima koja govore o našoj tradiciji koja se nesme zaboraviti.Svakako nećemo izostaviti ni kulturne izvore ove zemlje gde živimo i kojoj  danas pripadamo isto kao onime čiji smo poreklom, oisebno,misleći  na one koji su dugo ili od rođenja u ovoj zemlji. Ne radi se samo o geografskom prostoru ove zemlje, koju navodno poznajemo. Sve dok zatvaramo oči pred tako bogatom kulturom-slepi smo i za svoju kulturu naših roditelja, praroditelja i čukun roditelja.

Nalazimo se u centru Evrope

U budućoj Evropi, nalazimo se u zahvalnoj sredini. Na to bi ne bi mogli biti ponosni jer to nije naše delo, već sticaji okolnosti.Naravno da je nama koji smo s ove strane granica u korist jedna kompletna država ali da ne bude ni na štetu našeg naroda koje preti istreblenje u zanosu preselenja na zapad.Da bi cenili neku kulturu, mi treba da je poznajemo, ako je neko nepoznat onda je
stranac. Niko ne zna bolje od nas šta znači biti stranac.? Upravo zbog toga što smo shvatili šta znači biti stranac možda bi trebali imati i inicijativu preuzmemo i odgovornost za sve bolje integrisanje
u ovo društvo u kome već decenijama živimo. Npominjem da je integracija samo tad potpuna kada čovek ne postavlja pitanja. kome pripada i odakle dolazi? Čovek mora poznavati i ono društvo iz koga je došao a i ovo u koje dolai. Tek onda postaje se  stabilna  ličnost koja se ne stidi svojih i svoga. Jer ako se suzdržavaš od toga da se ravnopravno odnosiš prema sebi i svome onda nikada nećeš biti  ono što misliš da si, upravo zbog toga što si prisiljen da izostaviš iz svoje biografije veoma važne delove. Mi treba da  peuzmemo odgovornost  ne samo  za same sebe i svoje najblaže, već naša odgovornost je i z asve oko nas, bili toga svesni ili ne. Mirel Tomaš

Poruka na papiru

Nakon tri ili četiri decenije provedene u Austriji, nije mi ostalo dovoljno prostora da odgovorim na pitanja niti za ono gde si, niti za ono ko si? Na ovo pitanje, ko smo i odakle smo uvek nailazimo na nove poglede i stečemo nova saznanja. Nekako, s vremenom i sa svetskim promenama, kao da se nalaziš u nekom vašarskom karuselu, koji se okreće i nosi sa sobom čas sreću, čas tugu.

Buka, vriska, nosi kao da si na ledu, pa te odnekud poplavi neka , još do tada bezopasna reka. Zatečen na malom, trošnom splavu, jedva da se održiš da ne klizneš u bujicu ogromne vode iz koje nema povratka.Tako ponesen tom nabujalom rekom , ostalo ti je da se nadaš, da još nesto kažeš ili poručiš u tim preostalim trenucima. Na brzim talasima, možda  da pustiš još neku poruku, u valove  brze, bezobzirne i mutne reke, koja je nekad bila tako mirna i mila, postala je, skoro neprimetno, divlja bez milosti. Pušteno malo pismo, na belom papiru, iz tvoje ruke u poslednjem trenutku tvoga života, plivat će možda i preko visokih talasa, da bi ga neka od mnogobrojnih ptica, koje lete iznad reke primetila i uhvatila-misleći da je bela ribica.

Ptice koje imaju  oko sokolovo, neće  im proomaći mali, beli papirić, tako će biti otet sigurnoj tonulosti  i naći se ponovo na  tlu.Tamo gde  bi bio  zapažen od nekog slučajnog prolaznika, koji će usput pročitati poruku sa belog, mokrog listica, pre nego što,  ta pisana poruka ne završi u korpi za smeće, kao što je sudbina mnogih  pisama.

Ali, ako slučajno sudbina poruke bude neka druga i pronađe je neko ko je pismeniji, pa je prenese u sasvim druge vode, koje se danas zovu internet, izgubiće po neko slovce, kao što mu se neće znati autor, ali će dospeti ispred mnogih očiju kao i ova moja priča. Tako bi sudbina ove poruke  na belom papiru mnogo duže živela, duže nego što bi mala lađa uspela da sačuva život na usplahiranim valovima. Internet je dragi prijatelji ono što nam preostaje. Poetska ljubav je ono što nas sigurno povezuje. Vaša urednica bečkepoete; mirel tomas