Aktuelno Arhiva Blog Kultura Naslovna Pisci i ostali umetnici PRILOZI

Srpska dijaspora Slovenije odlikovala je Nikolu Janića zlatnom plaketom i poveljom!

Upravni Odbor Saveza Srpske Dijaspore Slovenije na predlog Predsednika Saveza  gospodina Saše Gajića, jednoglasno je odlučio, a Skupština potvrdila, da se gospodinu Nikoli Janiću uruči ovo izuzetno vredno, priznanje.  Zlatna plaketa Srpske dijaspore sa Poveljom počasnog člana se dodeljuje istaknutim ličnostima za njihovu  dugogodišnju požrtvovanost, nesebično pružanje pomoći na očuvanju srpskog nacionalnog identiteta, tradicije i kulture, kao i za očuvanje srpskog jezika u rasejanju. Dodeljuje se kao svedočanstvo dostojanstva, ponosa i poštenosti.

Izuzetno vredno i najviše priznanje Saveza Srpske Dijaspore Slovenije uručeno je gospodinu Janiću 29. novembra 2013 godine u hotelu Moskva u Beogradu. U ime Saveza srpske Dijaspore Slovenije i u ime predsednika Saveza Saše Gajića,  ispred četvoročlane delegacije,  priznanje je uručio Radovan B. Milić. Delegaciju Srpske Dijaspore su sačinjavali Milan Aksentijević general u Penziji, mag. Nikola Vlahović i Igor Mitić generalni sekretar Saveza Srpske dijaspore Slovenije.

 

Ko je Nikola Janić?

 

 

 

 

 

 

Srbin poreklom iz Šumadije. Pre dolaska u Švedsku bio je član Niškog pozorišta. Odlaskom na par dana u Švedsku 1967-me ugledao je jednu  Švedjanku i uz pomoć prevodioca upitao da li se hoće udati za njega, i ostao u Švedskoj, mada je te godine već ugovorio  prelazak u Savremeno pozoriste u Beogradu. Igrao je u vise filmova i TV serija kako u otadžbini tako i u Švedskoj. Po profesiji  glumac, reziser i publicista. Vlasnik, izdavac i odgovorni urednik casopisa „Koreni“. Bio je predsednik Srpskog saveza u Švedskoj 14. godina  i član saveta Švedske socijaldemokratske vlade po pitanju Integracije i etnicke ravnopravnosti.  Sedamdesetih godina prošlog  veka je snimio film „Umri 10-og aprila«, o ustaškom delovanju  i ubistvu ambasadora Rolovica u Švedskoj.  Autor je knjige „Srpske glave – istina bez odgovora“ objavljenom 1993-će godine na švedskom, sa temom nekorektnog izvestavanja švedskih medija o građanskom ratu u Jugoslaviji. Iste godine uradio je i TV dokumentarac „Intenzivni utisak“ sa istom temom, koji je prikazan i engleskim parlamentarcima i »Smrdljivo selektiranje«. Kao  član Saveta dijaspore Vlade SRJ i predsednik njene Komisije za odnose sa javnošću i informisanje usprotivio se pokušajima pomoćnika ministra Svilanovića da diriguje radom Saveta dijaspore. Zbog nefunkcionisanja Saveta, nezastupanja srpskih interesa i interesa dijaspore, uz punu podrsku Skupštine Srpskog saveza (njegove baze), dao je ostavku u ovom telu. Jedini u Savetu dijaspore nije pristajao da mu putne i hotelske troškove za sastanke u Beogradu plaća Savezno ministarstvo inostranih poslova. Putovanja je uglavnom plaćao lično, a veoma retko Srpski savez. Za svo vreme njegovog 14-to godišnjeg mandata kao predsednika Srpskog saveza, nije naplaćivao dnevnice za službena putovanja. U vreme početka gradjanskog rata na prostorima bivše Jugoslavije bio je društveno i politički angažovan u Švedskoj. U znak protesta zbog stava švedske Vlade i njene podrške Hrvatskoj i Bosni, dao je ostavku na sve funkcije. U trenutku podnošenja ostavke pred parlamentarne izbore u Švedskoj, bio je 13-ti na listi socijaldemokrata za izbore.  Srpski savez je imao preko 12.000 članova u preko 30 društava a na godišnjim skupštinama su usvajane odluke o smernicama rada te poznate organizacije.  Angažovan je svuda tamo gde može pomoći  našim ljudima. Vredno je istaći njegovo angažovanje za vreme rata na prostorima bivše Jugoslavije i Nato bombardovanja i sukoba na Kosovu. Učestvovao je u preko 70 TV i Radio debata u Švedskoj u kojima je govorio o narodu kojem pripada – srpskom. Učestvovao je i držao predavanja u švedskim visokim školama i univezitetima.  Njegovi članci i rasprave objavljeni su i najavljivani i na naslovnim stranicama švedskih novina i časopisa, kao naprimer: Dagens Nzheter, Expressen, Aftonbladet, Svenkska dagbladet, Geteborgs Posten, Helsingborgs Posten, Kvelsposten, GT, Skonska Dagbladet, Norcepingstidningen…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pozivao je a poziva i danas Srbe!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pozivao je a poziva i danas Srbe na jedinstvo i koordinirano delovanje srpskih organizacija. Ubeđen je da pojedince koji čine suprotno od toga treba izolovati i udaljiti  iz srpskih  organizacija. Smatra i zastupa stavove da je interes Srpske dijaspore (a time i matice) kao i celokupnog srpskog naroda u rasejanju u jedinstvenom, udruženom, koordiniranom delovanju a ne u pojedincima i manjim grupacijama.  Predsednik je NGO Humanvoice koja u jednom od važnih delovanja te orgnizacije prati korektnost poštovanja ljudskih prava od vladinih institucija, njenih političara i pojedinaca.

 

 

 

 

 

Uz  zahvalnost.Preuzeto uz zahvalnost iz „Tragovi-sledi“.

 

 

 

About the author

Mirel Tomas

test test test test test test test test test test test test test test test test test test test test

Add Comment

Click here to post a comment