saradnik manjinske redakcija od 1988 godine. U programu, koji se sastojao iz čitanja, skečeva i muzike, učestvovati su : Miinko Ametović-Beganović, Herman Stjepan, Darko Markov,Dragana Pavlicevic-Tomic i moja malenkost ispred Udruženja, Mirel Tomas.
Društvo se okupilo, ne samo oko knjige već i zbog Danice Marinkovic vrednog i vernog člana udruženja, koju smo iz milja nazvali „prvom poetesom“ bečkih poeta. Izdati svoju knjigu u današnjemvremenu nije više privilegija ni moćnih, ni poznatih. Skoro svako može ostaviti svoj pečat na papiru. A, kakav je to osećaj sreće kada se knjiga pojavi -svi smo svedoci.Danica je pre nekoliko godina počela da piše i odmah je izdala svoju prvu pesmaricu rodoljubive poezije.Da se na tome nije završilo vidi se i ovom knjigom u kojoj preovladava ljubav. To dovoljno govori o osobi koja sebi pronađe neki novi smisao života po odlasku u penziju.Ona ne bi imala izazova da piše svoje stihove, poruke i poetske mudrosti tek onako, samo zbog toga što više nije u radnim obavezama pa, ima vremena na pretek. Već, tonastaje onda kada čovek poseduje i poetsku maštu.Pesnikinja sa velikom lakoćom ispriča priču u jednom stihu. Ona se služi sa malo teksta a, kada bi mogla ona bi najrađe napisala i ceo roman u nekoliko rečenica. Ipak uspeva da čitaocu prenese svoju poruku.Njeni mali stihovi su vedri, slikoviti, prema tome nije izostao ni odziv publike. Ne smemo zaboraviti a da ne zahvalimo i dnevnom listu „Vesti“, koji je u poslednje vreme propratile i naše aktuelnosti. Urednica, Mirel Tomas
