Priča počinje kao i sve priče. Bile dva druga i udvarali se jednoj dami a na kraju ostali sami. Nisu sami sa devojkom već usamljeni. Požalili su se jedan drugome: Čuj Marko, sinoć sreo jednu lepu mačku ko slika ali ne znam šta joj bi i otkači me za tren. Koja je ta, uapita Janko? Znaš ona Tana iz Sićevca, bila na putovanju i svratila kod tetke u Beč. Izašli smo u kafić sa prijateljima i vidim da je posebna. Rešio da se dobro potrudim ali ništa. Znao sam kaže Janko. Kako si ti znao. Eto znao sam šta više da ti kažem. Znači. Ništa ne znači samo sam tako rekao, reče Janko…. Razrešenje priče je bilo samo za one koji su slušali, nemam dozvolu da sve pišem a ako dobijem, pisaću. Za sada ovako. Ostali deo večeki smo imali još recitaciju Jovana Dučića koju je čitala naša Dragana Jovanovic. Priprema i vežbanje je na dnevnom redu od prisutnih bili su :Marjan Makedonski, Novica Pantelic, Stana Rakic Dokić, Nikolin Ikonar, Goga-Sub- Raz, Mijo Ćukurin i moja malenkost Mirel Tomas.
