Bečke poete o osmomartovskoj ravnopravnosti

U subotu, 15.marta 2014 g. Udruženje „Bečke poete, glumci i ostali umetnici“, predstavili su jedan novi način, tragikomičnu-satiričnu analizu svih „osmomartovskih“dostignuća u borbi za ženska prava danas.Priređene tekstove na ovu temu, koje su autorske dela Mirel Tomas, upravo za ovu priliku i napisala,čitali su Milinko Ametović Beganovic,prof. Žana Popović, Nevena Džaja koja je dodatno čitala i svoju pesmu i Milena Micaletto takođe pored ovoga čitala i svoje. Svoju poeziju na istu temu čitali su, Stjepan Herman( koji poseduje već tri svoje zbirke i jednu zvučnu knjigu), Danica Marinkovic ( čija druga knjiga upravo u štampi), Ratko Antonijevic (koji je takođe izdao već jednu zbirku svojih pesama).Gabrijela Gajić koja u poslednje vreme veoma ambiciozno stvara), Aleksandra Obradović Čirkin (objavila je knjigu pesama i pored toga što živi u Gornjoj Austriji , dolazi je u Beč), Bejazim Delalić (naš novi pridruženi simpatizer),Tea Bicak ( vog puta je kod nas prvi put natupila), Dragama Pavlicevic-Tomić, miljenica ovog društva, dovoljno govori o njoj i njenim pesmama i Velibor Antanasijević prof.(pročitao je svoju poruku ženi, on ima izobilje pesama na ovu temu).

A, sada da se malo zabavimo o onome što nam je bila tema.

U tekstu „osmomartovskoj ravnopravnosti“, piše se o tome

kako se muškarci malo brinu o osobi bilo da je je životni saputnik ili venčana žena.

Žena ili majka koja najviše posla ima oko dece a pri tome i svakodnevni teret dece na svojim rukama i svega iz prodavice dok muškarac, kasnije dolazi kući a, ako jeveć tu onda je njegov najteži posao držanje daljinskog upravljača. Sav ovaj tekst je napisan kao parodija na već pohabanu i izlizanu temu o muško-ženskim odnosima.

Evo par reči iz tog teksta:

…(a, kada nekako stigne i ta večera na sto, onda se on napuca i izvali kraj stola na kauč da malo odmori.. Žena dalje juri sprema kuću i dete i na kraju stiže poslednja u krevet . Ujutro ustaje prva priprema kafu i servira je već umornom mužu od lošeg spavanja. Večera je bila preobila pa je suviše pojeo i, za to mu je naravno žena kriva.Ona sprema dete i vodi u vrtić zatim odlazi i ona na posao.I tako ti je ravnopravnost žene dan za danom sve ravnopravnija). Milena Micaletto pročitala je jednu veselu nabrajalicu koja se zove:

„Molitva“, ( O, moj Bože dragi, molim Ti se molim pouči me kako da manje mirzim a više volim.Htela biBogami- živoga mi tebe, da budem verna i da NE volim samo sebe…

I, još jedan mali isečak iz priče “ Laž “ u kojoj je najbolje opisan život

bračnog para, gde je muž – ženu i dete ostavio u domovini a onje živio kako mu je bilo drago u Beču. I, na kraju kada je to osiromašio, saznaje da njegova žena nije njegova, da njegov sin nije njegov a, to izgledao na kraju ovako:

….

Ni sina !

Ni žene !

Ni kuće oca moga !

Sve je izgubljeno, zbog čega?

Zbog čoveka, toga !

Zar se ja, sa moje sede vlasi

sada nemam gde da spasim !

Zar sin moj – moj sin nije ?

Zar dom moj – moj dom nije?

Zar mojim lažima svi verovali.

Zar sam na kraju samo ja